После библиотеке Универзитетског центра у Берклију, САД, где је још пре неколико година, како сам тек касније сазнао, уврштена моја књига "Свако своју причу ... да исприча", како ме управо обавештава мој млади пријатељ Миљан Ушћумлић, једна од иначе ретких особа у чију се реч вреди поуздати, и Америчка народна библиотека (The Library of Congress) одабрала је и у свој литерарни фонд уврстила моје књиге и то:
- Где је Лана,
- Старац и сунце,
- Свингери,
- На раскрсници без путоказа...
што се да утврдити посетом њиховом сајту на адреси: http://catalog.loc.gov/ cqi-bin/Pwebrecon.cqi?=local&Search_Arq=marko+smukov&Search_Code=GKEY^*&CNT=1000&hist=1&type=quick.
Добро је што мене претходно нису питали да од 23 до сада објављених књига одаберем четири, јер на то претпостављам тешка срца би могао да се одлучи и неки други аутор, мада ми се чини да су Американци учинили добар избор. Кратки роман дијалога "Где је Лана" је лако, забавно штиво, проткано хумором али и језом, мада и са поруком какви треба, односно не треба, да буду родитељи. "Свингери" је наслов који пружа више, па и другачије, озбиљније, него што сам наслов обећава, док је роман "Старац и сунце" књига која, наизглед парадоксално обзиром на наслов, пре свега младима показује и доказује да права, истинска љубав не мора обавезно да буде и посесивна , тачније - несме бити посесивна, а "На раскрсници без путоказа" је љубавна прича о сазревању двоје младих у суровим ратним условима, упркос свеприсутној смртној опасности. Заснована на истинитим догађајима прича показује да се о Србима, али и о другима, може писати документаристички искрено патриотски, а да то не личи на националистичко, провидно и провокативно разметања.
У сваком случају Американци се неће покајати због избора мојих књига који су учинили, као што се ни међу домаћим читаоцима није нашао нико ко би се могао пожалити да је протраћио време читајући књиге Марка Смукова.
