Марко Смуков

На многобројна питања пријатеља и читалаца осећам се обавезним да откријем да пишем нови роман "Сахара", а кад ће бити издат - не знам. Знам само да то неће бити ускоро. Јер схватио сам, додуше покасно, да безидејни  медиокритети, који мисле, пишу и изражавају се преспоро, талентовани претежно за мануелни рад, а  од којих, нажалост, не зависи само рођење, крштење, него и одрастање новог дела, не цене, благо речено, новорођенче  ако порођај није уследио бар који месец после очекиваног периода трудноће.

 Е, па зато овог пута, поучен искуством, нећу да журим, да не бих изазивао оне који кукају да је књижевно стваралаштво "тежак, крвав" мал'те не рударски рудокоп (опростите ако је плеоназам). А шта тек да кажу ако уместо дијаманта или злата, којем се надају,  без обзира на "крвав вишегодишњи труд", ископају безвредну каменчину? Их...

 Разумем ја те који су студирали књижевност, па робују наученим, флоскулама и керефекама. Њих просто вређа ако неки Марко Смуков из неке друге професије, коју неоправдано сматрају збирком сувопарних параграфа, "залута" у литературу, да би њима омаловажио вишегодишње вредно студирање. Објашњавати им да научени канони не помажу него можда чак одмажу литерарно стваралаштво, јер спутавају  размах маште и лимитирају креативност, узалудно је.

Зато се њима и не обраћам него вама драги моји читаоци. Због вас и пишем своје романе, држећи се оног императива, који је Борхес покушавао да усади у душу својих студената, говорећи им просту истину да писац мора да пише тако како би обрадовао свога читаоца. Ја сам увек тако писао и тако ћу и да наставим, мислећи искључиво на свог читаоца, како њега да обрадујем, а за остале није ме брига.

Ваш

М.С.