Западне силе које се заклињу у своје принципе демократије и остатку света држе лекције из области људских права и слобода, а самозване вође побуњеника из Бенгазија признају као легитимне представнике читавог Либијског народа, никако да објасне кад су то одржани слободни, демократски избори на којима су Либијци те лидере побуњеника изабрали за своје представнике! Да ли су сада на снази нека нова начела, прописи међународне важности, по којима свака осиона сила или групе држава, које имају оружану моћ, могу да упадну у било коју слабију земљу и да по својој вољи и у складу са својим, пре свега материјалним, интересима, ради тобожње заштите једних цивила убијају оне друге њима неподобне цивиле? Јер и сами освајачи, сејачи бомби по либијским градовима, који убијају и чланове породице тамошњег шефа државе, признају да иза побуњеника вероватно не стоји ни половина либијског народа.
А продане душе медија - ћуте! Зар није било тако исто и тридесетих прошлог века, кад се наочиглед светске, новинарске, такозване седме силе у Немачкој и Италији рађао нацизам односно фашизам?
Марко Смуков








