Марко Смуков

Не бих о двоструком моралу, јер то није само наш, национални бренд, али остаје непобитна чињеница да је Србија једна од ретких, ако не и једина земља на планети са два писма, ћирилицом и латиницом, па новчаним системом где су у једнакој, легалној  употреби два средства плаћања, динар и евро, где чак и орао на државном грбу има две главе, и да не набрајам... Зар је онда чудно што прослављамо и по две нове године? Укратко, својим читатељкама, читаоцима али и свим пријатељима, познаницима и рођацима желим и данас, 14.јануара, по други пут срећну нову годину! Да и двехиљадедесету проведу весели и срећни. А што се мене лично тиче оно што сам, пре четрнаест дана,  пожелео да они којима сам читавог свог живота угађао сада, кад сам превалио осамдесету и кад ми није остало још много да проживим, почну и они мени помало да угађају - ништа од тога! А кад ће да почну? Ако би већ данас почели осећам да сам оштећен за ових четрнаест прохујалих, ненадокнадивих  дана, без те очекиване пажње. Добро, можда се мало и шалим. Јер и то ћутање у самоћи, без жешћих, ружних речи је нека врста пажње, зар не? Хвала вам. Све вас волим. М.С.