Оберучке хваташ то огромно празно,
Жељно очекујеш то што не знаш шта је,
Уместо конкретног преферираш разно,
То што беше магла, магла и остаје,
Док ти мене немаш, немам ни ја тебе,
Побеже нам живот, али ко га јеб
Стихови
Случајан избор књиге
Из рецензије уредника:
“Пред вама је роман у коме се Марко Смуков афирмише као искусан писац, мајстор заплета и у овом случају сликар психолошких портрета.
Прича говори о несрећној судбини младе Београђанке, жртве дезинформисаности и прерањивости.
Скаче са надвожњака и скраћује свју младост због љубави која је била узвраћана али она то није знала.
Специфичност романа је и да је написан као мозаик различитих прича па видимо како из сваког другог угла једна те иста прича делује потпуно другачије.”
Анкета
Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
Афоризми
- Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;
- Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;
- Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;
- Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;
- Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;
- Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;
- Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;
- Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;
- Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?
- Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...
М.С.