Skinula je svoje pantalone, Pa bljesnuše njene noge gole, Dok mi želje morem čežnje rone, - Stani, dosta - moje misli mole, Strast je magma, od Pompeje gora, Hvatam vazduh, disati se mora.
Овакав наслов може да привуче оне које не би требало да привуче, али и да одбије оне читаоце који би у овој књизи могли наћи баш оно што желе, мада им име романа сугерише нешто друго. Према томе, потврђује се правило да није могуће односно да није лако испуњавати очекивања других. Поготово оних површних читалаца које већ сам наслов може да поколеба, чак обесхрабри, па да и не отворе ову, иначе интересантну, без претеривања говорећи, и корисну књигу. Јер тај наслов подсећа на оне модерне црквенодостојнике у неким западним земљама који у својим црквама богослужења почињу рок музиком, е да би некако привукли и цркву приближили младој генерацији.
- Срамежљивост је природно урођена саком људском бићу као заштита од злонамерних поступака других, али ако је претерана води у изолацију и инфериорност;
- Свој таленат уништаваш ако га не користиш;
- Најлепше је и најлакше ако учиниш оно што она жели, а да ли је то и најпаметније често се може знати те кад је сасвим касно;
- Људи читају књиге, гледају филмове, ТВ серије, радо слушају трачеве о другима, како би избегли суочаваање са незадовољством због сопствене реалности;
- Човек све може да опрости али не и ако му уништаваш његове снове;
- Да би реализовао своје снове мораш претходно да се избориш са страхом од неуспеха...