После мноштва прозних остварења Марко Смуков се јавља својом првом песничком збирком. Једноставним стиховима и римама покушава да прикаже сву сложеност људског живота. Читалац ће осетити да је у стихове стао читав један век живота. Сам писац каже: "Све што имам на снове сам свео". У књизи Боје сутона Марко Смуков говори о вечитим песничким темама: о путовањима, женама, љубави, срећи и несрећи...
- Срамежљивост је природно урођена саком људском бићу као заштита од злонамерних поступака других, али ако је претерана води у изолацију и инфериорност;
- Свој таленат уништаваш ако га не користиш;
- Најлепше је и најлакше ако учиниш оно што она жели, а да ли је то и најпаметније често се може знати те кад је сасвим касно;
- Људи читају књиге, гледају филмове, ТВ серије, радо слушају трачеве о другима, како би избегли суочаваање са незадовољством због сопствене реалности;
- Човек све може да опрости али не и ако му уништаваш његове снове;
- Да би реализовао своје снове мораш претходно да се избориш са страхом од неуспеха...