Марко Смуков

писац, аутор, адвокат...

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Почетна Реч аутора Коме веровати ("Где је Лана")

Коме веровати ("Где је Лана")

Ел. пошта Штампа ПДФ

Научно је утврђено да је лењост урођена особина човека. Склоност опуштеном, клишетираном понашању, нарочито у недостатку неке јаче мотивације, није никакав изузетак. Кад је у питању поверење налазимо се у дилеми указати га познатом или непознатгом. Лошије пролазе углавном непознати. По неком увреженом конформистичком схватању, навици, само нам непознати уливају неки ирационални страх, због којег осећамо неку чудну, често необјашњиву, нелагодност, макар стидљивост...

 Познато је да адвокати морају да чувају као професионалну тајну оно што им њихов клијент повери,  јер између брањеника и његовог браниоца, да би одбрана успела, мора постојати безрезрвно поерење. Сећам се да је мене, као свог адвокатског приправника, мој принципал, београдски адвокат Иван Тешић често упозоравао да оно што у његовој канцеларији чујем или сазнам не смем  ником да откријем. Чак ни својој девојци, нарочито њој - не! Није он њу никад ни видео, а камоли упознао, али стари правосудни вук је добро знао како су емоције несигурне и непостојане, да су љубав и мржња само две стране једне исте медаље, и да раскид везе често прати осветољубивост.

Својим кратким романом дијалога "Где је Лана" желео сам, између осталог, да својој верној читалачкој публицки пошаљем и ту пооруку... that the devil would not be the devil if he would not look like an angel, што ће рећи да ђаво не би био ђаво ако не би изгледао као анђео. Да је то имала на уму малолетница Софија, да није тако била заслепљена увреженом флоскулом о опасности која нам долази само од непознатих, да је мање веровала свом  дечку, вршњаку Глиши, не би јој се десило то што је снашло, а затим се показало да понекад чак и понека мајка није безопасна, јер бар се за  Ланину мајку не може рећи да за своју ћерку спада у категорију непознатих.

 Напротив, девојчици су неопходну помоћ пружили и спасли је потпуно непознати, хумани људи.

Ето то сам хтео да кажем, да непознати нису ништа гори ни бољи од оних које познајемо, јер и међу једнима и другима има и добрих и лоших у подједнакој мери и треба само отворити како се то каже - четворе очи!

М.С.

Последње ажурирано субота, 19 новембар 2011 09:32  

Додај коментар


Сигурносни код
Освежи

RSS

Marko Smukov

Забележи и подели

AddThis Social Bookmark Button

Рекламни спот


Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
 

Случајан избор књиге

Ко је на сајту

Имамо 3 гостију на мрежи