Због раширеног схватања да моју литературу карактерише динамичност радње нисам претерано изненађен што су неки синеасти изразили жељу да сниме филм по најновијем роману "На раскрсници без путоказа". Али као по договору сви моле да им презентујем синопсис како не би морали да читају целу књигу од корица до корица.
Почетак је трактат о корисности али и опасности ватре. Време радње лето четрдесете године прошлог века. Вршај обавља вршалица покретана огњем храњеним сламом. Из њеног димњака излеће грумен жара, који пада на камару коју чини снопље још неовршене пшенице. Тако изгоре до темеља сва годишња летина породице Јохана Грубера, јединог Немца у великом српском селу међу Србима.
Груберу никад није било лоше међу Србима, који му у оваквој несрећи притичу у помоћ и међусобно сакупљају пшенице тако да је био обрскрбљен чак и више него што би имао да му приход није изгорео. Али онда следећег пролећа долазе његови сунанродници са севера Европе и уместо "слободе" доносе му прогонство, јер га присиљавају да на улични забат своје куће окачи нацистичку црвену заставу са кукастим крстом у средини. Та застава је заноћила али је осванула у блату шора, тако да преко ње гази стока гоњена на испашу. Грубер схвата поруку и бежи.
Тако је насилно прекинута и романса између Јохановог сина Ханса и сеоске лепотице, Бојане. Ханс на источном фронту је рањен непокретан у бункеру чека лекарску помоћ Уместо те помоћи у бункер долеће бомба убачена од Руских паризана. Не могавши да бежи, као остали саоборци, Ханс ту шиштећу направу избацује из бункера, па бива оликован за храброст, рана на нози му је збринута и добија наградно одство. Код куће чује да му је отац постао руководилац затворске страже, наслућује да му је тамо заточена девојка, девојку спашава али Јохан извршава самоубиство, а Хансов друг и гестаповац Павел, који је дозволио да га Ханс разоружа и избави Бојану бива депортован у логор Аушвиц.
Бојанини другови, партизански борци сумњају да је Ханс могао ослободити своју девојку из затвора гестапоа, њега осуђују на смрт с тим да стрељање мора обавити баш Бојана, како би се тиме доказала. Она га намерно промаши, он по претодном договору између њих двоје пада у Дунав и тако се спашава.
Бојану по казни и под сумњом шаљу у Босну на попуну бригаде где добија задатак да минира мост испред колоне немачких војника. При екссплозији она скаче у реку и кад сви мисле да је погинула и чак јој држе посмртниу говор успева да се мада рањена спасе и савезничким авионом буде допремљена у болницу на Сицилији. Ханс завршава на Голом Отоку где је му је иследник баш Павел Жувељ, који као робијаш у Аушвицу одакле га Црвена армија ослобађа, бива рехабилитован, па југословенска УДБ-а користи његова гестаповска искуства.
Да ли ће се Бојана и Ханс поново срести. Ово је ипак роман о љубави (али каквој!) о хуманости (али каквој!), о осуди националистичке загрижености, па и ако се догађа у доба рата нема описа ни једне ратне битке.
Наравно, безбројни драматични заплети и обрти морали су овим скраћењем бити изостављени.
