Да ли је љубав оно што сте ви доживели? Што ви мислите да јесте? Сигурни сте у то?
Погледајте принчеве, будуће владаре: који се од њих, којима можда завидимо због срећног рођења, оженио из стварне љубави? Баш са оном коју је волео и желео?
Па и у савременом свету принчева естраде, славе и јагме за материјалним благостањем, ако разгрнемо завесу гламура и бљештавила шта можемо да видимо? Искрену љубав?!
Мајка Тереза богатом спонзору:"Ја не тражим од вас мрвицу вашег огромног богатства. Ја тражим да гладнима, унесрећенима и ојађенима дате све што имате. Да вас заболи..."
Оно што сам започео романима "Маријана","Залутали у сопственом привиду", "Трапез", "Свингери", "Старац и сунце" настојим да крунишем књигом "На раскрсници без путоказа" о љубави која не подразумева мрвицу осећања. Него да се мора дати - све! Баш да заболи. И да будеш срећан и Богу захвалан због тог бола који трпиш...
А она знатно млађа али ипак већ средовечна списатељица, која крије године и глуми шипарицу, нека се и даље чуди што се писци мојих година усуђују да пишу о љубави. Као да би Лав Толстој свој роман "Рат и мир" успешније одрадио да га је састављао међу лешевима, односно да би околности о којима пише јасније сагледао на фронту, преко пушчане цеви, из неког од ровова!
М.С.









Коментари
RSS feed коментара за овај чланак.