| Индекс чланка |
|---|
| Реч аутора - "Трапез" |
| Страна 2 |
| Страна 3 |
| Страна 4 |
| Све стране |
Моју причу под насловом "Понос у цицаној хаљини", истинит случај из моје адвокатске праксе, својевремено је објавила "Политика", па како су тим поводом уследила бројна писма читалаца и неки други листови су наставили да анализирају судбину сиромашне, а поносите девојке – мајке. Пошто сам се тако уверио да је у питању атрактивна, чак интригантна тема, настао је овај мој роман "Трапез". Учинило ми се да исте бриге и дилеме муче и не баш занемарљив број других девојака, читатељки, због којих и пишем своје књиге.
Нисам се преварио. Књига "Трапез" је планула и већ је није могуће наћи у књижарама.Ево те приче у облику романа. По завршетку циркуске представе у мноштву посетилаца могуће је запазити загрљене деветнаестогодишњу лепотицу, Наташу и њеног пет година старијег дечка, Ненада. Док су пролазили кроз Земунски парк он у њеним очима запажа сузице. Одкуд сад то? Па ово није била нека мелодрама него обична циркуска представа – чуди се Ненад. Али зар ниси приметио да није било заштитне мреже доле, а та артисткиња се са пуно поверења откачи од свог трапеза и као птица на оној висини слободно лети у сусрет артисти, који је својим рукама дохвата и чврсто држи. Они сигурно нису само партнери него и нешто далеко дубље и снажније од тога. Она у њега има неограничено поверење, да ће стићи да је прихвати у тачно прорачунатој секунди и на прецизно одређеној тачки високо у ваздуху. Како је то лепо што она њему толико верује, да му препушта и свој живот..Зар то није најлепша љубавна песма без иједне изговорене речи? И ја тебе толико волим да ти од овог тренутка препуштам своју судбину на располагање. Можеш да чиниш са мном све што желиш, па и оно што ти до сада нисам дозвољавала да учиниш, а што ниси ни покушао да оствариш, како се то каже, на мишиће.
И учинили су то уочи самог растанка.
Јер он је, као дипломирани агроном, морао у Ужице да одради своју стипендију, а она кући у село да по завршетку средње пољопривредне школе настави са радом у Осијечком пољопривредно-воћарском комбинату.
Његова љубављу надахнута писма њој стижу сваког дана, а и она њему одговара али му не помиње трудноћу. Хоће да му ту радосну вест саопшти усмено на првом састанку. Међутим, његова писма пресушују, а њена упућена њему враћају се неуручена са напоменом поште "одсељен". А он њој није јавио своју нову адресу, што она тумачи да му није ни стало. Зато ни она њега неће да прогања, да од његове фирме тражи где је одсељен.
Отац, примитиван сељак, онако у поодмаклој трудноћи, избацује је из родитељске куће, као што је претходно, због своје преке нарави, урадио са својим сином, а њеним братом званим Мргуд. Од тада она сама мора да се сналази са синчићем, којем је по наговору дететовог ујака дала митско име Тристан. У њу се заљубљује руководилац погона у којем је запослила, Томислав, али он инсистира да тужи својег љубавника како би било утврђено очинство детета и отац обавезан да доприноси за његово издржавање, јер да то није њено право него право малог Тристана. Она напокон пристаје и обраћа се својем познанику, иначе београдском адвокату, али овај је упућује да претходно прибави тачну Ненадову адресу на коју би суд могао да му пошаље тужбу и позив на расправу.
"Уосталом, можда ће он и прихватити дете за своје па и обавезу да плаћа за његово издржавање, тако да ти спор неће бити ни потребан..."Следствено томе она се нађе у предграђу Ужица пред улазом у парковско двориште са базеном и кућом на спрат. Око базена се играју две девојчице, старија од око пет и млађа, трогодишњакиња. Прима је симпатична, ситнија и ружњикава жена која се представља као Јована, а Наташа њој као Јелена.
"Ненад је на имању, вратиће се тек предвече, али мени не би сметало ни да га овде чекате све време. Бар бих имала с ким да причам. Иначе сам већ подетињила, разговарајући само са овим мојим девојчицама, Наташом и Милицом...
