ТРАПЕЗ
Moju priču pod naslovom «Ponos u cicanoj haljini», istinit slučaj iz moje advokatske prakse“, svojevremeno je objavila «Politika», a zatim su tim povodom usledila brojna pisma čitalaca. A i neki drugi listovi su nastavili da analiziraju sudbinu siromašne, a ponosite devoke – majke. Pošto sam se tako uverio da je u pitanju atraktivna, čak intrigantna tema, nastao je ovaj moj roman «Trapez». Učinilo mi se da iste brige i dileme muče i ne baš zanemarljiv broj drugih devojaka, čitateljki, zbog kojih i pišem svoje knjige.
Nisam se prevario. Knjiga «Trapez» je planula i već je nije moguće naći u knjižarama.
Evo te priče u obliku romana. Po završetku cirkuske predstave u mnoštvu posetilaca moguće je zapaziti zagrljene devetnaestogodišnju lepoticu, Natašu i njenog pet godina starijeg dečka, Nenada. Dok su prolazili kroz Zemunski park on u njenim očima zapaža suzice. Odkud sad to? Pa ovo nije bila neka melodrama nego obična cirkuska predstava – čudi se Nenad. Ali zar nisi primetio da nije bilo zaštitne mreže dole, a ta artistkinja se sa puno poverenja otkači od svog trapeza i kao ptica na onoj visini slobodno leti u suret artisti, koji je svojim rukama dohvata i čvrsto drži. Oni sigurno nisu samo partneri nego i nešto daleko dublje i snažnije od toga. Ona u njega ima neograničeno poverenje, da će stići da je prihvati u tačno proračunatojoj sekundi i na precizno određenoj tački visoko u vazduhu. Kako je to lepo što ona njemu toliko veruje, da mu prepušta i svoj život..Zar to nije najlepša ljubavna pesma bez ijedne izgovorene reči? I ja tebe toliko volim da ti od ovog trenutka prepuštam svoju sudbinu na raspolaganje. Možeš da činiš sa mnom sve što želiš, pa i ono što ti do sada nisam dozvoljavala da učiniš, a što nisi ni pokušao da ostvariš, kako se to kaže, na mišiće.
Ukratko
Ukratko: roman SVINGERI je prihološko-socijalna drama o zversko-genetskim zaostacima prapredaka u psihološkom razvoju homo sapijensa, STARAC I SUNCE je roman o nesebičnoj, istinskoj ljubavi bez posesivnosti, nasuprot onom naopakom shvatanju - bićeš moja il' ničija, TRAPEZ je literatura o lepoti ljubavi bez uzvraćanja, koju majke preporučuju svojim ćerkama, NA RASKRSNICI BEZ PUTOKAZA je priča o ljubavi koju najstrašnije, naizgled nepremostive, ratne okolnosti ne mogu da obuzdaju, GDE JE LANA je roman sastavljen isključivo od dijaloga, bez izjedne reči opisa likova i situacija, zbog čega tu knjigu, izgleda, najviše kupuju drugi pisci da bi proverili mogućnost takvog načina pisanja, bez neposrednog učešća autora u raazvoju fabule, SAHARA je roman istine, humanosti, hrabrosti, surovosti i lepote, PORUKE je knjiga poezije i aforizama koja će obradovati i one čitaoce koji su zazirali od poezije, jer štivo je i njima namenjeno u skladu sa Borhesovom porukom da pisac treba da piše tako kako bi obradovao svoga čitaoca". I dalje:"Ako vas neka knjiga odmah ne zainteresuje, ostavite je... nemojte se povoditi za slavom autora!" Uvažavam takvo poimanje književnosti!
Marko Smukov
Реч аутора - "Сахара"
Можда ти се, поштовани читаоче, учини да је овај увод преопширан, али да ли је и занимљив не можеш знати ако га претходно не прочиташ. Ипак, ја те не наговорам на тај надчовечански напор. Напротив, нико те не спречава да овај текст, одељак, једноставно изоставиш, прескочиш, све у зависности од тога да ли желиш да доживиш комплетан интелектуални и емотивни доживљај или те интересује само гола садржина, факта... Од воље ти.
Искуство ме учи да читаоци, чак и кад пишем у трећем лицу, не могу да се уздрже, а да ми не поставе питање: да ли се то заиста тако догодило? Тим пре такво питање могу да претпоставим кад је у питању овај роман, исповест, коју пишем у првом лицу. Молим за опроштај што сам мало, сасвим изузетно, преобликовао неке небитне догађаје и имена, за случај да су извесни ликови још увек у животу. Јер, модел је ретко кад задовољан портретом који је о њему реализовао онај плаћени, увлачарски уметник. Пошто на такав начин мотивисан ипак никад нисам био, нећу на коцку да стављам свој мир.
Стога желим да истакнем да сам се од почетка држао само оног мишљења славног синеасте Хичкока, који је писао да је најбоља драма сам живот, из којега су искључени само они досадни елементи. Изненађен сам открићем колико је то тачно. Имајући то у виду да је истина једна, а измишљати се може само лаж, нисам хтео да лажем, па ма колико да је неистина изгледала лепа и заводљива. С друге стране не могу сметнути с ума ни Борхесово схватање да писац треба да пише тако да обрадује свога читаоца, па унапред занемарујући мишљење књижевничке братије, обраћам се искључиво твојој пажњи и интелигенцији, поштовани читаоче. Закључак ће бити онај који логички следи, али који ћеш ти моћи да утврдиш као неминован. Па, и зашто би аутор вама наметао своје ставове или вас наводио на закључке идентичне својим? Јер нисам ни желео ни хтео да пишем роман са тезом. Немам је. Ако су неки поступци ликова овог романа за вас неприхватљиви, не треба за то да окривљујете ни мене, ни моје јунаке. Ми смо ситни и безначајни, поштени и истинољубиви. Сама природа је таква каква је, ми смо такви какви смо и волимо свој живот такав какав је, непредвидљив, занимљив, чудан али један, једини који ћемо икад имати. Другог нема.
Коме веровати ("Где је Лана")
Како је настао роман "Свингери"
Њихов брак је био пред распадом. Због досаде, а досада је гора и од насиља, рече Борхес. Онда се он једно вече враћа из свог мушког друштва и док је са женом рутински обављао своју досадну, супружничку дужност прошаппта јој на ухо:
"Знаш драга, за твој наступајући рођендан решио сам да те изненадим и обрадујем. Биће то је једна нова секси поза..."
"Каква нова секси поза кад смо их већ све испробали.." рече са неверицом и досадом у гласу жена.
"Е, па ову још нисмо."
"А која је то, леба ти?"
"Поза леђа уз леђа..."
"Их, и то ме је па нека секси поза" рече разочарано и млитаво опуштена жена.
"Да, али нисам ти још рекао да сам позвао један симпатичан брачни пар да нам се при томе придружи!"
