Марко Смуков

Уврежено је мишљење да судијама сметају адвокати, да одуговлаче спорове, ако је то у интересу странке коју заступају, да муте, запетљавају и мрсе, тако да касније судија једва успева да се искобеља из мноштва чињеница, полуистина и неистина. А како тек правно неука странка, која сама себе заступа, може да замрси и запетља случај то би могле да испричају само судије, ако би се одлучили да се изјадају.

Било како било у моју адвокатску канцеларију годинама је навраћала та виспрена и отресита пензионерка, да би покупила неопходан, а бесплатан  ниво правничног образовања, али на суђења је одлазила сама: "Нико мене не може да заступа тако добро, као што могу ја сама. Ни један адвокат којег сам плаћала није на расправи умео да каже оно што сам ја хтела, нити тако добро како ја могу то да кажем..."

Онда се једног дана појавила са најчуднијим питањем: "Шта да радим са овим маркама које сам добила од судије?" Показује ми новчаницу од петсто немачких марака. Гледам ја ону новчаницу, преврћем је, нема сумње - исправна! "Зашто ти је дао?" - питам ја. Она слеже раменима: "Не знам, ништа није рекао. Само ми је то тутнуо у руку, окренуо ми леђа и отишао" - чуди се и сама жена.

Нисам знао шта да је саветујем. Сведока нити неког другог доказа није било. Само њена реч против његове! Ко би јој поверовао? Знајући колико је годинама малтретирала тог судију својим заврзламама, приговорима, притужбама, захтевима за изузеће и другим мерама управљеним против његовог угледа и стручног реномеа, мислим да му се само све смучило. Претпостављам да је тим митом желео да је умилостиви, да га напокон остави на миру.

Ето и то се догађа!  

    М.С.