Марко Смуков

Коме се у својим делима обраћа писац? Самом себи, оном будућем? Могуће. Један књижевник на питање новинара шта чита у последње време, рече да чита своја сопствена дела."Шта заборавили сте шта сте написали?" "Ма не, читам своје, сопствене књиге јер су то најбоља књижевна дела, ремек дела..." одговори човек. Мислио сам - нарцисоидан тип. Али не. Убрзо сам се уверио да заиста и сам, читајући оно што сам ко зна кад написао, доживљавам неочекивано узбуђење, некад да прснем у смех, да ми ударе сузе, да се сав најежим! Невероватно! Јер то је ипак  фикција или мој сопствени доживљај, мој свет, моја истина... Стварност како је ја видим, како сам је ја видео.

Па да ли су нам онда уопште потребни читаоци? Јесу. Јер ја читајући своја дела не бих могао да доживим толико уживања да нисам при томе свестан да то исто или слично доживљава и неки мој читалац. Један, два, више њих, стотине, хиљаде, милиони? Е то је већ оно што није одлучујуће битно, осим ако није у питању материјални интерес или незајажљива сујета. А јагма за новцем као и за славом је већ болест, покушај хватања и заробљавања илузија. Тако је једна славна глумица добила дословно хистерични напад када јој је нека шалтерска службеница отворено рекла да је не препознаје, да чак за њу није ни чула.

Дакле, за моје сопствено уживање у мојим књигама неопходни ми је уверење да то исто доживљава још неко. Зато кад намеравам да нешто напишем замишљам се у положају мог потенцијалног читаоца. И никад не грешим, што показује чињеница да је највећи број мојих књига - распродат. Мада сам већ унапред знао да те књиге, ма како добро биле написане, неће бити и награђиване. Не рачунам при томе оне награде које сам добијао, а прошле су незапажене. Јер игнорисао сам књижевне фараоне  који одлучују о најзначајнијим наградама, а они то не толеришу. Свете се. Као и она филмска дива која пада у ватру кад се нађе нека обична, шалтерска службеница  која јој одбруси да је не препознаје и да за њу никад није чула. Утеха ми је сазнање да ни Достојевски никад није добио никакву књижевну награда, као ни Толстој којега су предлагали за Нобелову, али му је ипак нису дали.

Биће ипак да је издавачима важно да за ауторе имају писце који су добијали неке од престижних награда. Али онда се поставља питање шта сами у том смислу педузимају? Имао сам издавача који је годишње издавао преко четир стотине наслова. У том мноштву, где уредници издања поштено признају да рукописе које одобравају за шампање нису ни читали, могао је бити запажен само неко ко је већ постао славан, да би се онда писало о томе о којем су већ писани хвалоспеви. Чисто зихераштво. Код мањих издавача није проблем у том уском кругу бити запажен, али се мора поставити питање онда зашто су мали, зашто нису порасли? Можда су превише бојажљиви, стидљиви, као да им је једина брига да се не огреше о неко правило, да не штрче.  А  добра књига ипак није чедна "лепота девојка" из народне песме, која смерно на кућном прагу чека да се појави или не појави просац. Јер видим да ни онај пререкламирани писац, проглашаван за оца нације, не може без рекламе, ни данас после толико година нападне, свеприсутне промоције, па је један дневни лист из дана у дан објављивао и његову слику и слику и прилику његове последње књиге.  

А ја ћу, ево, драги читаоци, само да вам јавим да постојим и да моја најновија књига "Лоз" треће издање, понављам треће издање (некад ми је та напомена да је у питању поновљено издање била пресудна да бих се одлучио за куповину одређене књиге),  на тих четирсто страница доноси више догађања него  целих четрдесет књига неких других писаца. А та догађања у том мојем роману "Лоз" треће издање. нису сама себи сврха. Имају свој смисао и своју сврху, ту где су и таква каква су, па отворите ту књигу не бојте се. Мада и саме корице могу можда да вам кажу нешто од онога што би вредело да чујете и доживите, да вам и пре него што сте заронили у саму фабулу, испричају суштину приче. И зар то није жеља свих нас да, макар тако виртуелно, проживимо више паралелних живота? Па ето вам прилике, проживите још понеки живот више од оног који вам је судбински предодређен.  

П.С. Нова књига "ЛОЗ," треће издање као, прикладан поклон и по лепоти корица, по занимљивости и читљивости текста, по већем броју страница и трајности њене вредности може се наћи у књижарама:

1. Стубови културе,

2. Цептер,

3. Иницијал,

4. Дерета, Кнез Михаилова и Баново брдо,

5. Семлин Арт. Булевар КА и Земун,

6. Српска књижевна задруга,

7. Службени гласник, 

8. Делфи у СКЦ   и другде...

М.С