Марко Смуков

Нађенка:

"...Зашто сам побегла? Кад мало боље размислим била је то нека смеша стида, кукавичлука, неспремности ... Погрешан тренутак на погрешном месту. А могла сам само да се дистанцирам од сопственог тела, да зажмурим и да замислим да сам негде другде, са неким другим, пожељнијим. Уосталом, ко је пожељнији више, а ко мање? Зар то ипак није сасвим свеједно. И шта се ту тако много придаје значаја нечему што је тако мало важно. Требало је само да се потрудим да у својој подсвести или свести нађем неки изговор, па да се повинујем. Као она мала служавкица Ољенка, из контроверзног "Тајног дневника" А.С.Пушкина. Пошто је схватила да славном песнику, својем газди, не може да каже "не" била је због тога чак и срећна! Могла је да се без гриже савести само препусти уживању, под изговором да није имала избора.

Наметнуто уживање! Зар и тако нешто постоји? Па то сам већ проживела тамо код Викторије. Тобож, нисам имала избора, па сам слободно могла да се препустим уживању у оним свингерским сеансама. Ух, како је то лепо кад немаш избора, па не мораш да се мучиш размишљањем како да се одлучиш. Мораш да радиш оно наметнуто, које ти, дивног ли чуда, баш прија.