Марко Смуков

Пошто треће издање радо читаног романа "ЛОЗ" више није само у припреми него већ у штампарској машини можете ли нам објаснити зашто је прво издање изашло на 76 страница, друго на 176, а ово треће чак на преко 400? Да ли је то она иста прича?

Јесте. Не видим ни зашто бих мењао причу која је освојила читаоце, јер је и прво и друго издање распродато. Али прича је као и девојчица. Прво је то био пупољак, затим танка стабљичица, да би се напокон расцветала бујна, румена ружа, која опија и својим изгледом и мирисом. Дакле, све је што се тиче фабуле  потпуно исто, али  раскошније, бујније, лепше и занимљивије. Поред оних истих , непромењених, појављују се нова лица у новој светлости и на нов начин презентована.

Чује се да ипак та нова лица поступају динамичније, тако да читава радња постаје покретљивија, живља, и - ако се тако може рећи -филмичнија?

То је тачно. Неки читаоци су ми замерали да је у ранијим издањима било премало изравних дијалога, па сам се потрудио да у овом трећем издању тај "недостатак" отклоним тако што сам ликовима омогућио да непосредно комуницирају, без мешања аутора.    

Како је дошло до уговора за снимање ТВ серије и филма по мотивима из тога романа?

Па ето, никакве иницијативе са моје стране није било. Једноставно се потврдило познато правило да уметничко дело не треба никоме наметати. Ако вреди - живеће. Дакле, никога нисам вукао за рукав, нисам тражио продуцентге, они су прочитали роман и потражили мене.

Зашто са трећим издањем "ЛОЗА" нисте сачекали да га пласирате у тренутку кад почне да се приказује ТВ серија, која се припрема?

Зар да изгледа као да сам роман писао по мотивима серије, док је уистину обрнуто? Уосталом, има читалаца који воле да упоређују ликове које су, читајући књигу, формирали у својој машти са онима које гледају на екрану, а који су неминовно и изгледом и активношћу лимитирани, док књига таква ограничења не намеће, због чега књиге опстају и данас, у време свеобухватне експанзије електронских медија.  Према томе, ако читаоци прво гледају  филм, а тек затим читају роман, биће ограничени оним што су визуелно већ доживели, тако да у читању више не би могли дати размаха својој машти и на тај начин уживати, без ограничења.

М.М. и М.С.