Марко Смуков

- Капиталкизам је одувек био и увек ће бити опасан по светски мир јер њему је стално тесно у сопственој кожи, а за отимање туђих ресурса проналази све лукавије, вешто замаскиране изговоре;

- Освајачи 21. века промовишу досад невиђену врсту витештва и јунаштва да бомбама и ракетама са по себе  безбедног растојања убијају стотине хиљада њима неподобних цивила, тобож у циљу заштите тих истих цивила, а затим се хвалишу како су бомбардовањем освојили, например Косово, без губитка иједног свог војника!

- Идеална жена не заборавља ни омиљена јела свог мужа ни број телефона радње из које се могу наручити;

- Неке се удају да би размишљање о венчаници замениле размишљањем о новчаници;

- Мушкарац је обдарен у све да проникне, осим  у психу жене до које му је стало, где је потпуно хендикепиран;

- Обликовати свој лик у женској души је неостварен сан многих мушкараца;

- Младић поседује физичку снагу и врелу кр, а старац суптилност маште, богатство искуства и спретност виртоуза;

- Гестикулација је илустрација која драматизује и појачава значај реченог или маска, која треба нешто да прикрије или замаскира, односно да скрене ток м исли на нешто друго, различито од оног о чему је реч.

    М.С.

Размишљај дуже, пиши брже, а после исправки да буде краће!

Да би сачувао идеју писац мора да пише брзо.

Слободна асоцијација битан је услов за успех у писању.

Најуспешнији  писци су они који су највише исправљали своје текстове.

Немилосрдно скраћивање, сажимање је за аутора тежи вид исправљања, нека врста неопходне ампутације.

Исправке су израз талента једног писца.

Погрешна је мода да сваки писац мења књижевни језик по свом нахођењу, подражавајући говорни.

Књижевни језик треба да је сталан, док се говорни непрекидно мења.

Ако писац,  у тежњи да би масовније  био  прихваћен, следи модерни говорни језик, ризикује да га већ кроз коју годину читалац  једва може разумети.

Добар текст не воли статичност него покрет. Уместо "на реци је мост" боље је "преко реке преводи мост"...

На крају неизбежно пигтање: шта сам то хтео да кажем, да ли ће ме и мање образован читалац разумети и зашто је потребно да се поред мноштва других појави и овај мој текст?

М.С.

Оберучке хваташ то огромно празно,

Жељно очекујеш то што не знаш шта је,

Уместо конкретног, преферираш разно,

Магла што је било, магла и остаје,

Док ти мене немаш, немам ни ја тебе,

Побеже нам живот, али ко га јебе!

М.С.

-   Добро  дошао, мислим наишао.

-   Још боље отишао.

-   А како се оно беше зовеш?

-   Чек' да погледам. Ух, нисам пон'о личну карту.

-   Није важно. Раме уз раме, велиш? У српско-бугарском рату?

-   Ма не, биће  да је то ипак био Бој на Косову.

-   Како време брзо пролази!

-   Да стварно. А као да је било јуче...

-   Баш смо се лепо испричали.

-   Па можда се више и не видимо.

-   Даће Бог.

-   'Ајде, па поздрави жену. Како је она?

-   Она је анђео.

-   Благо теби. А моја је још жива.

М.С.