Било како да се зове, да ли је у питању религија или филозофија, свима је заједнички вапај за човекољубљем и доброчинством, међу људима. Према томе, не морам да се опредељујем и раврставам, ни да се молим, ни да се крстим, постим и причешћујем, битно је да се не огрешим о опште, широм света, заједнички важеће норме доброчинства и хуманости, уопште, па сам здрав и прав. И пред људима, барем пред оним који знају да мисле, као и пред Богом. Мада не спадам ни у једно од познатих, успостављених стада.

   Верски церемонијали не могу бити ништа друго до циркус, за масу оних који могу да верују и у оно што је невероватно, убеђених да је учешће на тим празноглавим, верским маскарадама , искупљење за злочиначко поступање изван њих. Пази,  рекао сам злочиначко, а не грешно поступање, јер широм света злочин је увек злочин, само се грех различито дефинише. Према томе, пожељно је да се у питању греха човек ослони на сопствени интелект, или још боље на своју интуицију, јер више се греши резонски него интуитивно. Дакле, ако сам током својих путовања широм света, читања и проучавања различитих филозофских и религиозних праваца, нешто открио, онда је то свеопшта тежња да се укроти зло. Потреба победе добра над злом.

Опширније: Вера као антитеза доказа

-  Мојсије -  Ја сам онај који јесте (I am the one who is). Њега  нико не објашњава, не описује и не оцењује. Није рангиран, сврстан у било коју категорију, групу...

-  Бог је нај који јесте. Ни Бога нико нигде не сврстава, али га тумаче у својој, ограниченој, глупој митологији. Не тумачите Бога. Сувише смо умно ограничени да би смо га могли свести на нама разумљиву меру. Дрскост је и грех тумачити Бога и сводити га на, нашем бедном разуму, једва схватљив ниво.

-  Ти си онај који јеси. У односу на свеопште богатство знања твоје је срамно сићушно, па је илузорно и бедно ако мислиш да све знаш. Ти, не да знаш мало, ти уствари ништа, ама баш ништа вредно помена не знаш.

-  Ти си она која јеси. Није на одмет имати на уму да је лепота као и здравље привремено стање које не слути на добро. Свест о томе не треба да те обесхрабри, него напротив, да те ослободи глупих брига о стварима о којима ти не одлучујеш и о којима не вреди безуспешно бринути. Твој искрен смешак, пријатељско, љубазно опхођење пристаје боље него хируршка интервенција, шминка, вештачке трепавице...

Опширније: Роман "Сахара" у припреми (Епилог)

The author of this novel, aware that others' expectations cannot be always fulfiled will do whatever it takes, all the possible, to make the readers happy, sticking to the facts and not leaving the  role of witness of what really happened, as written in a review of a book. Lesson: make out what you see and mistakes leave to the others.

ЛОЗ

Аутор овог романа свестан да се увек не могу испуњавати очекивања других, чиниће све што може и колико је уопште могуће, да обрадује своје читаоце, држећи се ипак чињеница и не излазећи из улоге сведока стварних збивања, како је о њему писала књижевна критика. Наравоученије: измишљај оно што видиш, а грешке препусти другима.

 М.С.    

Тема писменог задатка из области матерњег језика била је описати свој доживљај са пута, односно како сам провео летњи распуст.

Ту сам се нашао у великој дилеми да ли да искрено опишем како сам се провео у кући свог оца, који је разведен од моје мајке и живи одвојено од нас, или да то прећутим. Јер бојим се да ћу погрешити ако откријем своје корене.

Наиме, код тате у кући видео сам неке портрете намрштених људи по зидовима, неки на коњима и наоружани сабљама, па сам природно био заинтересован да сазнам ко су ти људи.

Мој отац ми је све то потанко објашњавао: "Ово је твој чукундеда, а отац мог деде, који се борио против Турака, ово је опет мој деда, а твој прадеда, који се борио против Аустријанаца на Церу, где је и погинуо, а ово  је мој отац, а твој деда, који се борио против фашистичког окупатора на Козари. Напокон, ово овде је моја ратна слика са бојишта при опсади Вуковара, где смо се борили против ..."

Ту ја прекинем оца па му кажем  да ми је сада одједном све постало јасно.

"Шта ти је то тако одједном постало тако јасно, сине?", чуди се отац.

"Па то што си се развео од моје маме... Јер ја видим да си и ти, као и сви наши претци, такве нарави да ни са ким не можете да се сложите..." (Из књиге "Свако своју причу... да исприча")

 М.С.

Do it implies that women should indulge men's fantasies, but that men are under no obligation o resiprocate. In a balanced relationship both people give and receive aqualy fulfill their needs. A man who gets to act out his fantasy and then refuses to engage in the woman's is selfish. Also, just to set the record straight, a woman's fantasy centered around two men has nothning to do with anjoying male homosexual behavior. She wants the attention of both men focused on her. A woman has the right to want two mouths and two hand-ons to pleasure her as much as a man has the right to want four breats and two pussies to pleasure him. Next time, just state the facts and don't cater to a psychologically immature man at the expense of a secure woman,s right to satisfy her sexual desires.

СУПРУГА

 Да ли се подразумева да жене треба да удовољавају мушким фантазијама, али да мушкарци нису обавезни на узајамност. У једном складном односу оба партнера подједнако дају и примају у циљу испуњења својих потреба. Мушкарац којем је омогућено да реализује своје фантазије, а он затим одбија да се укључи у женине, јесте себичњак. Такође, ако ћемо да будемо прецизни, женска фантазија усредсређена на око два мушкарца нема  никакве везе са уживањем у мушком хомосексуалном понашању. Она само очекује да се пажња оба мушкарца усредсреди  на њу. Једна жена има право да очекује двоја уста и два чврста мушка уда, да њој пруже исто тако много уживања као што је право мушкарца на четири сисе и две вагине да га задовоље. Дакле, треба само следити фактичко стање и не удовољавати психолошки незрелом мушкарцу на уштрб   неприкосновеног женског права да задовољи своје сексуалне жеље.

(Писмо једне жене - одломак из књиге "Претежно ведро")

Случајан избор књиге

t poruke

Поетска збирка са афористиком Марка Смукова под називом Поруке, превасходно се истиче непосредношћу поетског као и прозног исказа, где се мисаоност успешно повезује са емотивношћу, док је у целини инспирисана животним битисањем, вечним питањима опстанка. Трудећи се да не изневери живот Марко Смуков најкраћим, како истиче, језгровитим попут „бљеска муње“ речима исказује своју животну Голготу да би после проживљених паклених мука, без икакве кривице, па и без неке судске одлуке, која би подразумевала неки, било какав, процес доказивања и расправе, у једном трагичном животном периоду остао, срећом, при памети привржен „човекољубљу без узвраћања, као најбољем облику побожности, које превазилази све бучно пропагиране вероисповести света“. Пажљиви читалац његове рефлексивне, асоцијативно–исповедне поезије и стварносне прозе који се могу разврстати у низ тематски разноликих циклуса, уочиће њихово инспиративно изницање, што се каже право „из срца и душе“ с тежњом да се никад не изневери живот, тако да нам се намеће она чувена порука песника Бранка Миљковића: „Поезија се пише властитом крвљу. Речи постају mots carnivores.“

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Да би мењали свет који нас окружује понекад је довољно да променимо мисли;

- Основни услов успеха је јасан циљ, максимална концетрација и усмеравање свих снага на једну поенту, без расипања пажње на лево и десно; 

- Проћердао си дан ако данас ниси пеметнији него јуче;

- Конструктивна критика не постоји, зато никад не критикуј, не пресуђуј и не жали се;

- Ако критикујеш показујеш да си заузео став, што одмах изазива контрастав и умањује могућност договора;

- Живот је оно што нам се дешава док очекујемо да нам се деси нешто друго;

- Не дозволи да ти снови остану неостварени само због страха од неуспеха.

М.С.