Одломак из романа ТАБУ, Марка Смукова (сценарио за екранизцију):
DON’T TOUCH ME!
EXT. NOĆ. PUSTA ULICA VELEGRADA.
Mladić dvadesetpetogodišnjak, sitan, mršav, srednjeg rasta, intelektualni tip. Deluje mišićavo, žilavo. Lenjo, mlitavo se vuče trotoarom u iznošenoj, jeftinoj majici, farmerkama i pohabanim patikama. Pogleda na svoj ručni časovnik. Kazaljke pokazuju ponoć. On zastaje kod jednog neuglednog restorana. U izlogu je istaknut ručno, flomasterom ispisan spisak jela i cena. Mladić vadi svoj novac iz džepa pantalona, prebrojava ga i posle kraćeg kolebanja ulazi, nesigurno, trapavo i bojažljivo.
INT. SALA RESTORANA PRAZNA. STOLOVI I STOLICE BEZ GOSTIJU. SAMO ZA JEDNIM OD STOLOVA SEDE TROJE: ATRAKTIVNA PLAVUŠA DUGE KOSE I DVA NABILDOVANA GRMALJA.
Pridošlica baci kratak, bojažljiv pogled u pravcu opisane trojke, koja ga gleda netremice, zainteresovano. Njemu to kao da ne sluti na dobro, pa bira mesto za stolom koji je najbliži izlazu. Pošto je seo, ispod obrva diskretno pogleda u pravcu one trojke koja ga i dalje promatra sa interesovanjem. Oni se pri tome međusobno nešto došaptavaju. Očigledno da je pridošli mladić predmet njihovog ne samo interesovanja nego i nekog dogovaranja.
Nonšalantno, pocupkujući po taktu tihe muzike koja dopire iz nevidljivog radia, pridošlici prilazi konobar, odmerava ga svojim ispitivačkim pogledom, sa jedva primetnom senkom ironije u uglu usana.


KONOBAR
(šeretski se osmehujući)
Ako nisam suviše indiskretan možda bi uvaženi gospodin izvoleo reći šta želi. Možda čašu hladne vode bez viskija “džoni voker” ili “balantajn” samo birajte. Želja gosta za ovu firmu je zakon.
MLADIĆ
(učtivo i poluglasno)
Porciju od deset reš pečenih ćevapčića, molim...
KONOBAR
(i dalje oran za šalu)
Oho-ho-o-o! Baš smo rešili da se istrošimo? Kanda nešto proslavaljamo?
Odlazi po porudžbinu i dalje šeretski mašući kukovima, njišući se i poskakujući kao što to čine mladi američki crnci kada se glupiraju ulicama.
Stiže porudžbina,. Konobar i dalje veoma dobro raspoložen.
KONOBAR
(pošto je spustio tanjir sa ćepavčićima pred mladića)
Predlažem ovako: pažljivo nabosti ćevapčić na viljušku, pa otvoriti usta. Tek zatim, dakle nikako pre nego što ste zinuli, staviti zalogaj u usta.Zatim dugo i sa uživanjem žvakati. Najmanje dvadeset zagrižaja. Jer varenje počinje u ustima, ne zaboravite. Tek zatim gutati. Obrnutim redom nikako, ni-kaa-kooo. Ha-ha-haaa.
Mladiću očigledno nije do šale. On jede nervozno, gledajući samo u tanjir pred sobom. Ne usuđuje se da digne pogled u pravcu društva čije je interesovanje izazvao.
Napokon od toga stola se diže jedna od dvojice grmalja. On lenjim, sporim, lelujavim hodom prilazi mladiću, dlanovima svojih ogromnih ručerdi istovremeno tresne o sto za kojim je sedeo momak. Zveket tanjira i pribora. To posuđe poigrava po stolu. Mladić se zagrcne, zalogaj mu je zastao u grlu. Poskočio je uplašeno sa stolice. Mahinalno gleda prema izlazu.
GRMALJ
(očigledno zadovoljan utiskom koji je izazvao, dobroćudno se smeškajući pruža ruku mladiću)
Zdravo. Ja sam Boža.
MLADIĆ
( polupodignut sa sedišta, prihvata pruženu mu ruku, zamuckujući)
Zdravo. Ja sam Petar.
BOŽA
(prijateljski, polušapatom)
Slušaj Pero, jebo te miš, prezime treba da ti je Lakimen, dakle Srećković. A znaš li zašto? Neznaš naravno. Kako bi i mogao da znaš ako ti ja ne kažem. Ali kako ja tebe sada да uverim da si jebeno srećan kad ni sam u to ne mogu da poverujem. Vidiš li onu super - ribu za našim stolom? Kaže ne podnosi krupne, snažne i visoke muškarce. Voli kaže male, sitne i bojažljive... Ćud je ženska ... Nego da ne žvalavim, riba veli loži se na tebe i poziva te za naš sto! Šta kažeš na to, a...?


Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Заједничка патња везује људе једне уз друге више него заједничка срећа;

- Будале су уверене да су срећније од других, тако мисле и тако се осећају, а то је најважније;

- У љубави као и у рату све је дозвољено? Погрешно! Бежање у рату је пораз, а у љубави победа;

- Ако мушкарац страсно љуби жену на јавном месту значи да му није супруга:

- У љубави  никад довољно поверења, а без поверења нема љубави;

- У љубави један се прави да воли, а други да му то верује, јер само тако могу да се осеећају срећним;

 - Ако последице љубави збрајамо и анализирамо долазимо до мржње. Оканимо се ћорава после, искључимо резон;

- Они који воле резонски само себе варају да знају шта је љубав;

- Љубав  је могућа у романима, у филмовима али и у - машти!

М.С.