Тема писменог задатка из области матерњег језика била је описати свој доживљај са пута, односно како сам провео летњи распуст.
Ту сам се нашао у великој дилеми да ли да искрено опишем како сам се провео у кући свог оца, који је разведен од моје мајке и живи одвојено од нас, или да то прећутим. Јер бојим се да ћу погрешити ако откријем своје корене.
Наиме, код тате у кући видео сам неке портрете намрштених људи по зидовима, неки на коњима и наоружани сабљама, па сам природно био заинтересован да сазнам ко су ти људи.
Мој отац ми је све то потанко објашњавао: "Ово је твој чукундеда, а отац мог деде, који се борио против Турака, ово је опет мој деда, а твој прадеда, који се борио против Аустријанаца на Церу, где је и погинуо, а ово је мој отац, а твој деда, који се борио против фашистичког окупатора на Козари. Напокон, ово овде је моја ратна слика са бојишта при опсади Вуковара, где смо се борили против ..."
Ту ја прекинем оца па му кажем да ми је сада одједном све постало јасно.
"Шта ти је то тако одједном постало тако јасно, сине?", чуди се отац.
"Па то што си се развео од моје маме... Јер ја видим да си и ти, као и сви наши претци, такве нарави да ни са ким не можете да се сложите..." (Из књиге "Свако своју причу... да исприча")
М.С.
