Lottery ticket
"TO DEAR SVETLANA FROM MILOS"
He just started quietly, when he was completely alone, when no one was between him and the deceased,whispering his speech:
"As angels of light exist, there are, maybe even more, idols of mud. Neither of us is one of those. Just people. Simple children of absurd. We loved both life and freedom, b ut those cannot be consumed together. One preventing the other. In your case, freedom even excludes life. I chose life to the detriment of freedom, and you subordinated life to freedom. More exactly, you exchanged life for absolute, complete freedom.
You have not left behind any descendants, or epochal, big acts. But you left indelible marks in my head, same as in lives of others who knew you. You were the legendary Robin Hood of the Erotic forest. You were taking from those from whom you should, to give to those who you thought they had to be given. You were punishing those who you thought that had to be punished and rewarded those who you considered that deserved to be rewarded. It was your ethics to which you stayed stick to until the end. You were leading a fight for humanity, on your own way available for your powers. Fighting for some specific justice of to oneself way..."
ЛОЗ
"ДРАГОЈ СВЕТЛАНИ ОД МИЛОША"
Само је тихо, будући да је био сасвим сам, да између њега и покојнице није било више никога, почео да јој шапуће свој посмртни говор:
"Као што има анђела светлости тако је, можда још и више, идола од блата. Ни ја ни ти нисмо ни једно ни друго. Само људи. Обична деца апсурда. Волели смо и живот и слободу, а то не може да се конзумира заједно. Једно ограничава друго. У твојем случају чак слоода искључује живот. У мојем живот ограничава слободу. Ја сам изабрао живот на уштрб слободе, а ти си живот подредила слободи. Тачније, трампила си живот за апсолутну, ничим спутану слободу.
Ниси за собом оставила потомство нити нека епохална, велика дела. Али оставила си неизбрисиве трагове у мојој свести и у животу многих других, који су те познавали. Била си легендарни Робин Худ, Еротске шуме. Узимала си од оних, од којих је и требало узимати, да би давала онима којима си мислила да је требало дати. Кажњавала си оне за које си налазила да је требало казнити и награђивала друге за које си сматрала да заслужују да буду награђени. То је била твоја етика којој си остала верна до краја. Водила си неку своју борбу за хуманост, на себи својствен и својим моћима доступан начин. Истеривала неку своју специфичну правду..."
