Марко Смуков

писац, аутор, адвокат...

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Почетна Одломци "На раскрсници без путоказа" (одломак - преживети)

"На раскрсници без путоказа" (одломак - преживети)

Ел. пошта Штампа ПДФ

Смрт је кукавица, бежи од нас кад јој храбро идемо у сусрет, а долази кад јој се не надамо.

Напокон, можда је и боље што је овако сама. Не би баш било лепо да се све сазна. Јер осетила је да су јој влажне гаћице. Да ли су се и други, они опевани јунаци, упишали при сусрету са смрћу? О томе се у песмама не говори. Сведоци њиховог јунаштва о томе вероватно појма нису имали. Или се то само намерно прећуткује. То су све витезови без мане и страха.

Осећала је да јој клецају колена и руке дрхте. Само да некако смири прсте. Јер ако овако руке наставе да јој дрхте да ли ће моћи успешно да изврши задатак?

Сишла је са бицикла и гурала га испред себе. Можда ће тако ходајући поред бицикла изгледагти чак и мање сумњива, како би допрла до средине моста. Кад су јој ти војници, који су као извидница, проверавали сигурност моста са упереним аутоматским пушкама наредили да стане и док су јој прилазили, очигледно ради претреса, Бојана је знала да је наступио одлучујући моменат, активирала је детонацију и бицикл заједно са натовареним експлозивом гурнула у један процеп у којем је морао да се заглави, јер је отвор бо ужи од корпе у којој је био динамит.

Угледавши то Немци, ваљда рачунајући да је у питању самоубица тако да није ни потребно да у њу пуцају, да је напротив, то можда и контрапродуктивно ако би на тај налчин само поспешили активирање мине, побегли су назад међу другове. Што даље од места експлозије. Можда сматрајући да за рафал у минера иначе ни после неће бити касно. Док је кратки фитиљ још шиштао, скочила је у реку.

Током те операције, док су аутомати у њу били уперени, као и док је пламен упаљача приносила фитиљу, само је у себи понављала да се све то стварно не догађа, да је то вероватно само сан, те да ће се у следећем тренутку пробудити, протрљати очи и одахнути. При падању чинило јој се само да је земљина тежа преспора, тај пад у воду да предуго траје, јер вода је била једини спас. Воду још није била ни дотакла, док је падајући била у ваздуху, грунула је детонација. Немци су се прибрали и запуцали. Није била сигурна да ли су запуцали пре или после детонације. Нешто ју је закачило, а да ли је то био куршум или гелер, као ни који део тела јој је погођен, није могла да разабере. Ипак је то било последње што је осетила. Изгубила је свест.

 

 

Последње ажурирано уторак, 31 август 2010 13:28  

Додај коментар


Сигурносни код
Освежи

RSS

Marko Smukov

Забележи и подели

AddThis Social Bookmark Button

Рекламни спот


Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
 

Случајан избор књиге

Ко је на сајту

Имамо 3 гостију на мрежи