Марко Смуков

Обављена је богата свадба, прошао је и празник младих парова венчаних последње године - младенци, а затим су пролазили и сви остали празници. Млади супружници су се свуда појављивали загрљени и срећни. Они најближи, потенцијалне бабе и дедови су испитивачки меркали витки струк младе: кад ће већ једном почети да се заокружује.

Али ништа од тога. Пролазили су месеци али и године. Прошло је пуних седам година. А онда је млада одлучила да пресавије табак и поднесе тужбу за развод брака, наводећи као разлог то што је још увек virgo intakta. То је поткрепила и одлучујућим доказом - лекарским уверењем одговарајуће медицинске установе, оптужујући мужа за то своје девичанство.

На расправи пред судом муж није оспоравао да своју супругу током тих седам година брака још није дефлорисао, али као разлог је наводио да га је она увек одбијала, са објашњењем да је боли глава, да ја уморна, да јој није до тога и слично.

Млада жена такво своје одбијање не пориче али се брани да је ипак њен муж одговоран:

"Па ваљда је мушкарац. Морао је бити упорнији".

Суд је брак развео без кривице било којег од брачних другова, због несагланости нарави јер ..."нити се жени може приписати у кривицу што је мужа одбијала, рачунајући да ће он ипак бити упорнији, нити је он одговоран што то није био, јер њему у природи није да буде упоран и непопустљив".

Ваљда није чуо за ону да женино "НЕ" обично значи "ДА"

М.С.