Имала је свега четрнаест година када ју је оптужени младић нашао како се спрема да спава на клупи у парку поред аутобуске станице у Београду. Упознали су се и он је повео у бараку где су осим њега боравили још десетак такође простих, сезонских, грађевинских радника, сви старији од њега и сви у једној, истој, повеликој просторији. Оптужени младић са девојчицом није имао полни однос, док су такав однос имали сви остали, који су хтели.
Пошто је рекла да није била присиљена на те односе, судија је пита, зашто је на то пристала?
- Било ми је лепо с њима. Били су добри према мени. Сви су ме волели.
Онда је објаснила да су њени родитељи добили бебу, синчића и стално су њега пазили и мазили, а и остали рођеци кад дођу сјатили би се око малог принца, који још није ни проходао, док на њу нико није обраћао пажњу. Зато је одлучила да побегне од куће и да потражи оне који ће њу да примећују, да је воле...
Да ли треба објашњавати какво је наравоученије, нарочито за родитеље који добију ново дете, а већ имају једно одрасло, али још увек недосрело у пубертету?
