Марко Смуков

писац, аутор, адвокат...

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Почетна Одломци "ЛОЗ" треће издање-одломак (Марија)

"ЛОЗ" треће издање-одломак (Марија)

Ел. пошта Штампа ПДФ

 

Пошто се вратила из купатила, још увек влажна и склиска од млечне емулзије, којом се, како рече, обавезно маже после сваког купања, да би очувала мекоћу и свежину своје коже, пре него што би се опружила на кревету поред Милоша, расчешљавајући своју дугу косу, седећи поред малог тоалетног сточића пред огледалом, окренута Сивчеву леђима, девојка свога партнера, неким притворно нехајним тоном, пита:

-   Да ли ти нешто значи име Полина Санкорини?

-   Не, зар би требало нешто да ми значи? - чудио се Милош.

-   Добро, а Пола Вајда?

-   Милош из лежећег положаја на кревету се диже у седећи, па прилично збуњен рече:

-   Откуд ти познајеш ту особу?

-   Па вероватно отуд што је то моја мајка. Зар је тако чудно познавати своју мајку? - настави сасвим мирно, чак немарно, Марија.

Милошу се пред очима указа давнашња слика са лучког пристаништа у Ријеци, његова средњошколска, велика љубав Пола, нешто старији мушкарац, Италијан, којег Милошу претставља као свога мужа.

-   Io sono Roberto. Мени бити драго... - рече странац пружајући Милошу руку.

Преслатка, отприлике двоипогодишња девојчица која тога човека ословљава са "папа" трупкајући нестрпљиво ножицама испред непознатог, мази се, говорећи му: Papa, paparino mio, tirami su. Онда тај човек махне Милошу у поздрав, девојчицу диже себи за врат, после чега они одлазе у брод за Венецију, а Пола свога екс љубавника пита како му се свиђа девојчица. Пошто он рече да је прелепа, Пола му добаци:

- То је твоје дело, твоја ћерка... - па и она уђе у брод, који убрзо затим креће, остављајући за собом бели, пенушави траг на модроплавој површини мора, док у Милошевим ушима остаје да звоне речи: твоја ћерка, твоја ћерка,твоја ћерка...

Затим се одлазећи брод смањује и нестаје, да би на хоризонту напокон од њега остала само бела тачка, са највећом тајном Милошевог дотадашњег живота.

Док је Марија наставила и даље да рашчешљава своју косу пред огледалом, Милош скочи из кревета, на брзину навуче кошуљу и панталоне, назује ципеле, као папуче, а кравату смота у џеп сакоа и брже-боље напусти собу, без поздрава и без речи.

 

 

Последње ажурирано уторак, 29 јун 2010 12:43  

Додај коментар


Сигурносни код
Освежи

RSS

Marko Smukov

Забележи и подели

AddThis Social Bookmark Button

Рекламни спот


Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
 

Случајан избор књиге

Ко је на сајту

Имамо 3 гостију на мрежи