Марко Смуков

Међутим, када се брод после скоро целоноћне пловидбе, напокон зауставио и утихнули бродски мотори, одјекнула је невероватна бука из хиљаде грла:"Тито Партија! Тито Партија! Тито Партија!...

Клицање невероватно сложно и громогласно!

Где ли су нас то довели? Зар су то затвореници? Зар су то непријатељи, издајници свога народа и отаџбине? О чему се ради... Па ово овде нису кажњеници него тешки и заклети титоисти...

Пошто се напокон преко спуштених мердевина попео на палубу, запахнуо га је хладан и свеж приморски ваздух који је удахнуо пуним плућима и тек тада угледао невероватан призор: гат је био од дебелих дрвених дасака дугачак око стотину метара, а мршави, сунцем и ветром опаљениих, мрких лица, сви обучени у старе војничке униформе, стари кажњеници били су постројени у два реда.  Између тих редова трчали су из утробе теретног брода изашли изнемогли и бледи нови затвореници, док су их ови стари постројени ударали рукама уз невероватно громогласне повике:

"Уа банда, уа банда! Удри банду, удри банду!"

И ударали су крвнички. Као да им од тога живот зависи. Ако не баш живот онда излазак на слободу -сигурно, одједном је синуло Милошу, одлучном да тих стотинак метара погнуте главе што брже протрчи како би примио што мање удараца.

Али врага! Онако сагнуте главе није у први мах ни приметио да се на крају тога кратког строја наставља други, дугачак више од километра кривудав као црна змија у контрасту са тлом од голог, белог камења, све до врха брега. Дакле, мора се под батинама, а узбрдо! 

Прескачући преко них старијих, болесних и изнемогли, који су попадали под теретом батина, Милош је већ окрвављеног носа грабио узбрдо што је брже могао. Међутим, док су неки од тих старих кажњеника, батинаша, ту вероватно и њима самима мрску тортуру над новопридошлима отаљавали под морањем само реда ради, ударајући трчеће несретнике тек овлаш шаком, други су се баш иживљавали ударајући песницама, најјаче што је могуће и то не одозго него одоздо, да поткаче по лицу, по зубима, по носу, преко очију...

Пошто је Милош брзо трчао да би та тортура што краће трајала, неки су то приметили па су се припремили да га што суровије дочекају, чак упозоравајући оне друге:

"Пази овог клинца. Мисли да се извуче брзином. Удри банду!", па су га дочекивали ударцима песнице одоздо, испод сагнуте главе, преко лица обливеног крвљу...