Викторија:
..."после ко зна које по реду испијене флаше шампањца, Зоран рече Жићи:
- Никад нећу моћи да заборавим какав си ми добитак приуштио. И то баш сада, у правом тренутку, кад сам остао декинтиран и го као црквени миш...
- Добро, али ти си одиграо ону одлучујућу улогу, а затим ангажовао мајсторе, па организовао и надгледао адаптацију...
- Ма, није то ништа.Ја ипак остајем и даље твој дужник. Не знам како да ти се на прави начин одужим.
- Како не знаш кад имаш тако лепу и згодну жену, -одвали Жића и оста жив, гледајући мутним, полупијаним погледом Данијелу, која је опуштено лешкарила на самом крају кревета.
Настала је злослутна тишина, која је потрајала. И кад је већ изгледало да ће доћи до свађе или ко зна каквог финала, Зоран отвори уста, цедећи са задршком реч по реч, свеједнако зурећи пожудно у мене:
- Па и твоја је лепотица, прва лига...
- И онда шта чекамо - викну нестрпљиво Жића.
- Скидај се -заповеди Зоран својој жени.
Што се мене тиче није ни било потребно да ми неко каже шта ми ваља чинити, а не морам ни да наводим да сам у томе стриптизу била најревноснија и најбржа. Најспорија је, погађате, била Данијела.Она као да није могла да схвати да је будна и да се то стварно догађа. Очигледно је то за њу била новост, нешто сасвим неочекивано, што је мене само додатно палило. Јер је у ту сцену улагала много више него нас троје, у сваком случају више него ја и Жића, који смо већ, као што сам навела, имали та свингерска искуства.
Док смо тако узајамно јахали једни друге, пруи чему сам ја, природно, бирала Зоранову близину, његове удове и додире, Данијела је била далеко уздржанија, па је Жића морао да се добро потруди како би је загрејао и овлажио. Али, што ме је изненадило, та жена се при томе припијала уз мене! Њен језик сам, спонтано и као случајно, осећала сад на једном, сад на другом делићу свога тела! Дакле, то је то."
