Марко Смуков

XXIII

- Опростите госпођице. Ви сте видим изашли из оне бараке тамо?

- Изашла, па шта? Шта с тим?

- Мислио сам да ми можда можете помоћи...

- Како бих то ја, оваква каква сам, било коме могла помоћи? И не видим зашто бих вам помагала?

- Можда зато што бих ја то знао да ценим. Па и да нађем начина да вам за такву једну услугу, на одговарајући начин, узвратим?

- Немојте да ме засмејавате, молим вас. Кад вас овако ошацујем од главе до пете, а то, признаћете, није баш неко велико растојање, не видим ни један начин на који би ви могли мени неку услугу да узвратите. Но, добро, 'ајде да видимо шта је то што очекујете од једне курве већ у годинама, као што сам ја. Код мене нема узвраћања, јер своје услуге наплаћујем унапред. Само толико. Тек да знате с ким разговарате. Дакле, у чему је ствар? Какав то проблем имате?

- Можемо ли да свратимо у онај кафић тамо?

- То може. Баш сам некако ожеднела.

- Ало, конобарице! Шта ви пијете, госпођице?

- Само џин и тоник. Увек исто. Ујутро, увече и током ноћи. Најчешће уместо доручка, ручка и вечере.

- Шта то, држите дијету?

- Држим ја све што дохватим и пушим све што стигнем. До сада сам прогутала најмање дванаест кила сперме. Шта сад мислите о мени? Мислите ли и даље да вам могу помоћи?

- То што радите је ваша ствар.

- Е, па да видите и није. Сад је то и ваша ствар. Јер ја ценим своје време. Морам рационално да га користим. Дакле, колико сте еврића спремили за мене?

- Хоће ли ово бити довољно?

- Шта је то? Сто евра, бог те мазо. Већ сам заборавила кад ми је неко понудио сто евра. За те паре има да ти га пушим целу ноћ. Као оно игранка без престанка.

- То ме не интересује.

- Како, па шта те онда интересује? Ако 'оћеш да ти врачам, или како се то отменим језиком каже – гатам, то не умем. Умем само да пушим и то ако си чуо оно дубоко грло. А погледај колика ми чељуст. Кад разјапим вилице, могу да обзинем цео прибор, заједно са оним мандариницама. Мада моје муштерије највише уживају кад, онако како само ја то умем, жваћем и жваћем ону печурку на врху.

- Ма ништа од тога.

- Значи, ова стотка, коју си разастро по столу, ипак није моја?

- Твоја је ако ми помогнеш да нађем ову девојчицу. Добро погледај фотографију. Да ли си је виђала овде у овој бараци.

- Тако значи, ти си један педофил. Или пре ће бити полицајац. Не треба мени петљање са полицијом. Дај боже да ме с тобом није видео неко од мојих ортака. Јер то се главом плаћа. Одо' ја. 'Ајд здраво. Задржи ти своју пандурску лову за себе.

- Чекај мало. Није тако као што изгледа. Нисам ја никакав ни педофил ни полицајац. Напротив, док сам робијао због убиства, моја жена лудача, чак је извршила самоубиство, моју ћеркицу није имао ко да прихвати, да је заштити. Нестала је и нико не зна где је. Можеш ли сада да ми верујеш и да ми помогнеш?

- Хм, и даље ми је ту нешто смрдљиво. Чекај да мало боље погледам ту слику. Баш слатка мала лепотица. Много ми је познат тај лик. Имали смо овде једну Лилу исто тако слатка и млада, веома тражена пушачица. Биће да је то баш она. Ма то је баш она Лила, курождерка. Наслућујеш зашто смо је тако прозвали? Ух, ти моји манири. Слаб сам ти ја дипломата. Него, да ли си ти као отац спреман да чујеш баш све, голу истину? Биће то за једног родитеља, бојим се, мало превише болно.

- Ма само ти причај све што знаш. И најгора истина је подношљивија од ове неизвесности. Уосталом, ако је у некој невољи можда ћу моћи да јој помогнем, да је спашавам.

- Добро, онда 'ајдмо у бараку, да чујем да ли ће је и други препознати. Да проверим да се нисам можда преварила. Иако добро памтим фаце, ипак никад се не зна.