Марко Смуков

По књизи "Ликови насликани збиљом"

СЕДАМ ГОДИНА НЕВИНОСТИ

Била је то изванредно лепа и богато опремљена свадба. Родитељи младенаца су се просто такмичили ко ће у својој кући да организује богатију трпезу, са више званица и са што познатијим певачима, односно музичарима. Требало је то да буде догађај "за памћење".И био је.

Младенци су се једва сналазили у брду поклона који су просто пљуштали са једне и са друге стране родбине, пријатеља и познаника. Све је протекло у најбољем реду, без иједног инцидента или неког испада. Младенци су, још док је трајало свадбено весеље отишли на унапред испланирано и плаћено свадбено путовање, одакле су се после петнаестак дана вратили пуни утисака и лепих доживљаја.

Онда је живот потекао уобичајеним током: дошли су и прошли празници као што су Младенци, Божић, Нова година, посете рођацима и пријатељима. Млади пар је свугде заједно, насмејани и срећни, руку под руку или загрљени. Старији су им завидели, а њихови родитељи упадљиво одмеравали витки струк нове младе очекујући принову. То је трајало прве године, а кад је већ и друга била на измаку почела су да пљуште питања и сумњичења: родитељи су жарко желели прво унуче, па су кренула ишчуђавања - "ко је крив?" У младиној родбини није било нероткиња, а ни међу прецима младожење није било оних који су остали без порода. Све је то ишло веома дискретно првих пар година, да би касније тај проблем зачећа постао општа и свакодневна брига свих из околине, па чак и пријатеља и познаника. Неки су предлагали детаљан лекарски преглед оба супружника, а неки барем одлазак сеоској врачари, која, наводно може тај проблем брзо да реши. Било је и добронамерних предлога да се за помоћ обрате неком сељаку у Семберији, који наводно лечи неплодност код жена са 50 одсто успеха, али се испоставило да њему при том "лечењу" помажу сеоски момци уз услов да жена барем једну ноћ проведе у тој сеоској "ординацији" без присуства мужа! Па је тако и тај предлог одбачен.

Само је млади пар ћутао и одбијао све предлоге одмах у  зачетку. Очигледно је било да су добро знали у чему је проблем, зашто не долази до зачећа.

Напокон, млада жена је одлучила да поднесе тужбу за развод брака, тражећи да се брак разведе кривицом мужа (у то време се у бракоразводним споровима још увек утврђивала кривица за поремећај брачних односа) наводећи да је током седам година брака остала девица у пуном смислу те речи. Као доказа те чињенице суду је приложила  уверење лекара гинеколога.

Муж није оспоравао чињеницу да током свих тих година брака и брачне заједнице између њега и његове супруге није дошло до сексуалног односа, али је негирао да би он могао бити одговоран.

"Кад год бих још пришао и покушао са њом да водим љубав она ме је одбијала, изговарајући се да је боли глава, да је уморна или једноставно да за то није расположена", каже муж.

"То је истина, али он је мушкарац, могао је бити енергичнији и упорнији", објашњава жена.

После окончане расправе и извесног двоумљења суд је закључио да нити је жена крива што није могла да пристане на полни однос у тренутку када за то није била распложена или на одговарајући начин припремљена, нити је муж крив што није умео жену да припреми, односно да буде, како то она каже "енергичнији и упорнији", па је донета пресуда да се брак разводи без ичије кривице, услед једне објективне околности као што је несагласност нарави супружника.