Марко Смуков

АДВОКАТ

- Господине Сивчев, познато ми је да сте од скора у адвокатури, али и да сте цео свој радни век провели на том послу, ово што ћете сада ћути вероватно не би могли раније да доживите. Јер ја овде у вашу канцеларију нисам дошао да вам поверим овај посао зато што бих имао препоруку да сте успешни у свом послу, него напротив.

- Како то – напротив?

- Па ето, тако, они који вас знају чудили су се зашто тражим баш вас. Немојте да се увредите, кажу како може да ти помогне адвокат, који је ни крив ни дужан робијао годинама, што значи да није био способан ни самом себи да помогне.

- Тако говоре?

- Баш тако. А ја мислим: управо такав ми и треба, који ће да ради али да ништа не уради.

- Занимљиво.

- Још више ће вам бити занимљиво кад чујете о чему се ради. Е, па да ја пређем на ствар, да објасним зашто сам уствари дошао. Видите, код нас сељака је обичај да се момци жене пре него што одслуже обавезан војни рок. Да би домаћинство младожење, у његовој одсутности, имало пар вредних руку, за рад по кући и у пољу. Тако се мој син Момчило оженио, направили смо свадбу како доликује, па је отишао да се одужи отаџбини, како се то каже. Код куће је оставио лепу и младу невесту, са непуних деветнаест година. Девојка румена и једра, пуца од снаге и здравља. Баш каква је и потребна једном пољопривредном газдинству. А вредница како је сам бог створио, кротка и послушна. Проблем је настао кад је у одсуству мужа затруднела и после десетак месеци родила, здраво и лепо мушко дете. Само да куцнем у дрво, опростите.

- Још увек не видим у чему је проблем?

- Како не видите? Па проблем је што је затруднела у одсуству мужа. Кад се Мома вратио почеле су приче. Другови су га завитлавали, у смислу:»Па, ако си се са њом редовно дописивао, онда је могуће...» А други, му добацивали: »Алал ти плајваз, свака част...» и слично.

- Мочило је поднео тужбу суду, тражећи да се утврди да он није и не може бити отац новорођенчета. На расправи су као сведокиње, саслушане неке девојке из села, пред којима се снаха исповедала и жалила: »Чувала сам се да ми се то не догоди ван куће, а десило ми се у кући...», а другој: «Па мислила сам старији је човек, ваљда ће знати шта ради...» Тако су позвали и мене ради исказа. Порицао сам своју умешаност, наравно.