| Индекс чланка |
|---|
| Одломак из романа "Где је Лана" |
| Страна 2 |
| Све стране |
Уводно поглавље романа "Где је Лана"
- Ћао, Желимире.
- Како то упадаш у моју собу без куцања?
- Од кад је то твоја соба? Јес' је ти купио?
- Без обзира, ја сада ту живим.
- Привремено, привремено...
- И кад ћеш већ једном почети да ме зовеш тата.
- Знаш кад? Никад! Имам ја мога тату. И то знаш коликог? Двапут је већи и јачи од тебе.
- А где ти је тај твој велики тата?
- 'Оћеш да га зовнем, па да видиш где је? Биће баш овде у овој соби. Без куцања. Само онда тебе ту више бити неће...
- Да, само то би могло да се деси негде у даљој будућности. Колико знам остало му је још пуне три године да храни затворске буве.
- Види се да си глуп. Ниси још чуо за условни отпуст. Па ни за оно што се зове викенд изласци за затворенике примерног владања.
- Примерни затвореник, а убица. Тога има само у твојој, незрелој машти.
- Није убица, идиоте. Убиства у лову не сматрају се правим убиством. Та дела се третирају као нехатна и кажњавају најблажим казнама, по годину или две затвора.
- Да, само не знам зашто је онда твој татица добио шест година. Мрзе га судије?
- Он робија тако дуго због пропалица и паразита као што си ти.
- Могла би ти мало да скратиш језик, знаш. И да обучеш нешто преко груди, да се не крећеш полугола по стану...
- Ето, и ти би да те ја зовем тата! А да си ми прави тата не би ни приметио да су ми груди голе. А овако узбуђују те моје сике. Очеве никад не узбуђују сисице њихових девојчица, њихових ћерки. Они то не би ни приметили. Видиш како си кваран, како ти је прљава машта!
- Ја да имам прљаву машту! Мени то што ти мислиш није ни на крај памети:
- Види ти њега! Није му ни на крај памети! 'Оћеш да кажеш да нисам згодна, секси?
- Ма слушај кћери, ти си дете моје жене и то је све...
- Али не и твоје. Према томе, вређа ме ако ти мене зовеш кћерком. Захвали богу што то нисам, иначе бих те се одмах одрекла, преко новина, знаш. Да сви могу да знају да са таквим шкартом мајке природе нисам ни у каквом сродству...
- Бићемо у сродству кад се ја и Кристина венчамо.
- Охо-хо! Чујеш ли ти себе, шта лупеташ? Уосталом, само ти настави да сањаш, ако те то чиним срећним. Јес' ћуо шта сам малопре рекла да си ти овде само привремено. Дакле, при-вре-ме-но! Не знаш ти моју мамицу. Она је такве као што си ти знала да откачи чим сване нови дан.
- Е, па видиш, било је већ више сванућа нових дана, а ја сам још увек овде. Зар то ниси приметила.
