Марко Смуков

The author of this novel, aware that others' expectations cannot be always fulfiled will do whatever it takes, all the possible, to make the readers happy, sticking to the facts and not leaving the  role of witness of what really happened, as written in a review of a book. Lesson: make out what you see and mistakes leave to the others.

ЛОЗ

Аутор овог романа свестан да се увек не могу испуњавати очекивања других, чиниће све што може и колико је уопште могуће, да обрадује своје читаоце, држећи се ипак чињеница и не излазећи из улоге сведока стварних збивања, како је о њему писала књижевна критика. Наравоученије: измишљај оно што видиш, а грешке препусти другима.

 М.С.     

Тема писменог задатка из области матерњег језика била је описати свој доживљај са пута, односно како сам провео летњи распуст.

Ту сам се нашао у великој дилеми да ли да искрено опишем како сам се провео у кући свог оца, који је разведен од моје мајке и живи одвојено од нас, или да то прећутим. Јер бојим се да ћу погрешити ако откријем своје корене.

Наиме, код тате у кући видео сам неке портрете намрштених људи по зидовима, неки на коњима и наоружани сабљама, па сам природно био заинтересован да сазнам ко су ти људи.

Мој отац ми је све то потанко објашњавао: "Ово је твој чукундеда, а отац мог деде, који се борио против Турака, ово је опет мој деда, а твој прадеда, који се борио против Аустријанаца на Церу, где је и погинуо, а ово  је мој отац, а твој деда, који се борио против фашистичког окупатора на Козари. Напокон, ово овде је моја ратна слика са бојишта при опсади Вуковара, где смо се борили против ..."

Ту ја прекинем оца па му кажем  да ми је сада одједном све постало јасно.

"Шта ти је то тако одједном постало тако јасно, сине?", чуди се отац.

"Па то што си се развео од моје маме... Јер ја видим да си и ти, као и сви наши претци, такве нарави да ни са ким не можете да се сложите..." (Из књиге "Свако своју причу... да исприча")

 М.С.

Do it implies that women should indulge men's fantasies, but that men are under no obligation o resiprocate. In a balanced relationship both people give and receive aqualy fulfill their needs. A man who gets to act out his fantasy and then refuses to engage in the woman's is selfish. Also, just to set the record straight, a woman's fantasy centered around two men has nothning to do with anjoying male homosexual behavior. She wants the attention of both men focused on her. A woman has the right to want two mouths and two hand-ons to pleasure her as much as a man has the right to want four breats and two pussies to pleasure him. Next time, just state the facts and don't cater to a psychologically immature man at the expense of a secure woman,s right to satisfy her sexual desires.

СУПРУГА

 Да ли се подразумева да жене треба да удовољавају мушким фантазијама, али да мушкарци нису обавезни на узајамност. У једном складном односу оба партнера подједнако дају и примају у циљу испуњења својих потреба. Мушкарац којем је омогућено да реализује своје фантазије, а он затим одбија да се укључи у женине, јесте себичњак. Такође, ако ћемо да будемо прецизни, женска фантазија усредсређена на око два мушкарца нема  никакве везе са уживањем у мушком хомосексуалном понашању. Она само очекује да се пажња оба мушкарца усредсреди  на њу. Једна жена има право да очекује двоја уста и два чврста мушка уда, да њој пруже исто тако много уживања као што је право мушкарца на четири сисе и две вагине да га задовоље. Дакле, треба само следити фактичко стање и не удовољавати психолошки незрелом мушкарцу на уштрб   неприкосновеног женског права да задовољи своје сексуалне жеље.

(Писмо једне жене - одломак из књиге "Претежно ведро")             

-   Види, види. Сви сте ми фини и добри само сте сејали зло које вам је где год се нађете тобож било наметнуто?

-   Не знам за оца, био сам на фронту, и оно што о његовом поступању овде знам то је само из прича. Чујем да је прстом показивао који је од мештана сакупљених у црквеној порти онај чије име је прозивком објављено. Претила му је смртна казна ако би се правио да не познаје људе из села у којем је рођен,  одрастао и провео цео свој дотадашњи живот.

-   Али то су били људи који су затим одвођени на стрељање! И то су биле невине комшије, које су вам у невољи, кад вам је у оном пожару изгорела летина, несебично помагале да не помрете од глади? Он је морао знати да је тим својим прстом те своје спасиоце, осуђиао на смрт.

-   Мислим да је то знао и да је због тога тешко патио. Зато је, између осталог, и извршио самоубиство.

   - Ипак је са тим мало закаснио. Зар није тгребало себи пресудити пре него што је тако велики број својих комшија послао у смрт.

  - Требао је, слажем се. Ја бих на његовом месту баш тако учинио. Али ја нисам он. И не могу за њега да одговарам, нити уместо њега да испаштам само зато што сам његов син.

-    Па, како видим из ових података ни ти ниси баш неко невинашце. Хитлер те је одликовао медаљом за храброст. Кога си морао да убијеш да би се тако истакао?

-   Никога нисам убио. Само сам из бункера избацио шиштећу, тамо убачен у бомбу, која је затим још у ваздуху, али ван бункера,  експлодирала. Био сам тешко рањен и у том бункеру непокретан, па нисам могао да се спашавам бежањем као други. Тако сам испао принудни, невољни херој, а фашисти су тај случај искористили да од мене направе јунака да би подигли посустали морал своје солдатеске...   

Lottery ticket

"TO DEAR SVETLANA FROM MILOS"

He just started quietly, when he was completely alone, when no one was between him and the deceased,whispering his speech:

"As angels of light exist, there are, maybe even more, idols of mud. Neither of us is one of those. Just people. Simple children of absurd. We loved  both life and freedom, b ut those cannot be consumed together. One preventing  the other. In your case, freedom even excludes life. I chose life to the detriment of freedom, and you subordinated life to freedom. More exactly, you exchanged life for absolute, complete freedom.

You have not left behind any descendants, or epochal, big acts. But you left indelible marks in my head, same as in lives of others who knew you. You were the legendary Robin  Hood of the Erotic forest. You were taking from those from whom you should, to give to those who you thought they had to be given. You were punishing those who you thought that had to be punished and rewarded those who you considered that deserved to be rewarded. It was your ethics to which you stayed stick to until the end. You were leading a fight for humanity, on your own way available for your powers. Fighting for some specific justice of to oneself way..."

ЛОЗ

"ДРАГОЈ СВЕТЛАНИ ОД МИЛОША"

Само је тихо, будући да је био сасвим сам, да између њега и покојнице није било више никога, почео да јој шапуће свој посмртни говор:

"Као што има анђела светлости тако је, можда још и више, идола од блата. Ни ја ни ти нисмо ни једно ни друго. Само људи. Обична деца апсурда. Волели смо и живот и слободу, а то не може да се конзумира заједно. Једно ограничава друго. У твојем случају чак слоода искључује живот. У мојем живот ограничава слободу. Ја сам изабрао живот на уштрб слободе, а ти си живот подредила слободи. Тачније, трампила си живот за апсолутну, ничим спутану слободу.

Ниси за собом оставила потомство нити нека епохална, велика дела. Али оставила си неизбрисиве трагове у мојој свести и у животу многих других, који су те познавали. Била си легендарни Робин Худ, Еротске шуме. Узимала си од оних, од којих је и требало узимати, да би давала онима којима си мислила да је требало дати. Кажњавала си оне за које си налазила да је требало казнити и награђивала друге за које си сматрала да заслужују да буду награђени. То је била твоја етика којој си остала верна до краја. Водила си неку своју  борбу за хуманост, на себи својствен  и својим моћима доступан начин. Истеривала неку своју специфичну правду..."