Марко Смуков

Смрт је кукавица, бежи од нас кад јој храбро идемо у сусрет, а долази кад јој се не надамо.

Напокон, можда је и боље што је овако сама. Не би баш било лепо да се све сазна. Јер осетила је да су јој влажне гаћице. Да ли су се и други, они опевани јунаци, упишали при сусрету са смрћу? О томе се у песмама не говори. Сведоци њиховог јунаштва о томе вероватно појма нису имали. Или се то само намерно прећуткује. То су све витезови без мане и страха.

Осећала је да јој клецају колена и руке дрхте. Само да некако смири прсте. Јер ако овако руке наставе да јој дрхте да ли ће моћи успешно да изврши задатак?

Сишла је са бицикла и гурала га испред себе. Можда ће тако ходајући поред бицикла изгледагти чак и мање сумњива, како би допрла до средине моста. Кад су јој ти војници, који су као извидница, проверавали сигурност моста са упереним аутоматским пушкама наредили да стане и док су јој прилазили, очигледно ради претреса, Бојана је знала да је наступио одлучујући моменат, активирала је детонацију и бицикл заједно са натовареним експлозивом гурнула у један процеп у којем је морао да се заглави, јер је отвор бо ужи од корпе у којој је био динамит.

Угледавши то Немци, ваљда рачунајући да је у питању самоубица тако да није ни потребно да у њу пуцају, да је напротив, то можда и контрапродуктивно ако би на тај налчин само поспешили активирање мине, побегли су назад међу другове. Што даље од места експлозије. Можда сматрајући да за рафал у минера иначе ни после неће бити касно. Док је кратки фитиљ још шиштао, скочила је у реку.

Током те операције, док су аутомати у њу били уперени, као и док је пламен упаљача приносила фитиљу, само је у себи понављала да се све то стварно не догађа, да је то вероватно само сан, те да ће се у следећем тренутку пробудити, протрљати очи и одахнути. При падању чинило јој се само да је земљина тежа преспора, тај пад у воду да предуго траје, јер вода је била једини спас. Воду још није била ни дотакла, док је падајући била у ваздуху, грунула је детонација. Немци су се прибрали и запуцали. Није била сигурна да ли су запуцали пре или после детонације. Нешто ју је закачило, а да ли је то био куршум или гелер, као ни који део тела јој је погођен, није могла да разабере. Ипак је то било последње што је осетила. Изгубила је свест.

Какве судије, таква правда

Онда је позвана Бојана и секретар јој је рекао шта се од ње очекује. Она је пребледела, још увек не верујући да је стављена у тако грозну ситуацију, без могућности избора. Плакала је, ридала, грчевито се борећи да увери другове како су у великој заблуди, да ни она ни Ханс нису фашистички шпијуни. Молила је да уместо тако драстично окрутне одлуке пред њих двоје поставе најтеже и најопасније могуће задатке, па да на тај начин провере да ли заслужују поверење другова или не. Јер за најгоре решење, ликвидацију Ханса и то да изврши баш она Бојана, његова девојка коју је он, излажући се смртној опасности и по цену живота свог оца, спасао из гестаповског мучилишта, никад није касно.

На то је реаговао Богдан:

- Није тачно да не би било касно ако би он цинкарио нас код Немаца, па тиме била осујећена нека од наших акција и многи другови, поштени борци, изгубили животе.

-   Да слажем се са другом Богданом, - рече секретар Миљуш. - То би била превелика цена коју би смо платили за нашу наивност. Него ево теби Бојана ове каме. Ако и даље припадаш овом покрету и партији, којој си се заклела на верност, докажи то тиме што ћеш извршити овај задатак. Мораш сама да одлучиш да ли ти је преча Народно-ослободилачка борба и наш напаћени народ или та нацистичка протува.

Потпуно скрхана од бола, Бојана дуго није могла да дође себи. У гробној тишини која је завладала чуло се само њено јецање јер су сузе биле већ пресахле. Напокон, дрхтавим гласом процеди замуцкујући:

- Зашто морате да ме стављате на такве муке? Ако то већ морам да будем ја лично, да би на тако драстичан начин проверили моју оданост партији и покрету отпора, зар је неопходно да то баш морам да обавим клањем, да бих и дословно окрвавила своје руке крвљу онога кога волим? Крвљу свога спасиоца? Молим вас дозволите ми барем толико да то обавим пушчаним метком.

-   Шта мислите другови- после извесног премишљања огласи се секретар.- Ја сам за то да јој се дозволи да то обави пушчаним метком.

-   Па нека јој буде- рече Богдан. - Мислим да је једино битно да се ослободимо скота и да не морамо да стрепимо да ли ће да нас цинкари или не, а узгред и да проверимо њену оданост.

After a series of stock market investments had gone bad, a businessman began looking for ways to reduce his household expenses. He told his wife to cut back on floral arrangements, clothes purchases and long-distance phone calls.

When he took an especially bad beating in the commodities market, he came home in a rage, demanding that she cancel her club membership, her manicure appointments and her psychiatrist visit. "What's more", he ranted, "if you ever learned to cook, we could get rid of the chef."

"Well,for that matter," the indignant wife retorted, "if you ever learned to fuck, we ccould get rid of the gardener."

***

После низа пропалих инвестиција на берзи, један бизнисмен почео је да тражи начина да смањи своје кућне трошкове. Следствено томе он рече својој жени да сведе на минимум трошкове за цветне аранжмане, куповину одеће и трошкове међумесних телефонских позива на даљину.

Када је задобио један нарочито тежак ударац на тржишту робе, он се бесан врати кући, захтевајући од жене да откаже своје чланство у фитнес клубу, одласке код маникира и посете психијатру. "Штавише", он је празнословио, "ако би ти једном научила да куваш, ми бисмо могли да се ослободимо издатака за куварицу."

"Кад смо већ код тога", са индигнацијом одврати жена, "ако би ти икад научио да јебеш, ми бисмо могли да отпустимо и баштована."

I passeggeri di un areoplano, guardando fuori dai finestrini, si accorgono che uno dei motori e' esploso. All' improvisso esplode anche un altro motore e le hostess non sono piu' in grado di controllare il panico dei passeggeri.

Il capitano esce della cabina di pilotaggio e inizia a rassicurare tutti che non c' e' nulla di cui preoccuparsi. I passeggeri sembrano rilasasrsi e si siedono di nuovo ai loro posti. Il pilota estrae diversi pacchi da sotto i sedili e li da' ai membri dell' equipaggio. Notando le sue mosse, uno dei passeggeri chiede:"Ma quelli non sono paracadute?"

Il pilota risponde affermativamente e il passeggero continua: "Ma lei aveva detto che non e' era niente di cui preocuparsi!"

"Infatti - risponde il pilota mentre un terzo motore smette di funzionare,- non c'e' nulla di cui preocuparsi. Aspettate qui e rilassatevi, noi andiamo a cercare aiuto."

***

Путници на једном авиону, гледајући ван кроз прозоре запазише да је један од мотора експлодирао. Изненада други мотој је исто експлодирао  и стјуардесе нису биле способне да за дуже време задрже контролу над паником која је захватила путнике.

Пилот изађе из пилотске кабине и крене да улива самопоуздање путницима уверавајући их да нема разлога за бригу. Путници се умирише и опуштени поново седоше на своја седишта.

Пилот подигне неколико пакета испод седишгта и подели их члановима посаде. Гледајући њихове покрете, један од путника запита: "Нису ли то падобрани?"

Пилот одговори потврдно и путник настави:"Али ви рекосте да не треба да бринемо о било чему."

"Јесте - одговори пилот док је и трећи мотор престао да ради  - нема због чега да се брине. Чекајгте овде и опустите се, а ми одосмо да потражимо помоћ."

Billy Bob needed help on the farm, so he hired a big, strapping local to tend chores. John Roy wasn't much of a talker, but he was strong reliable.

Several weeks into the job, Billy Bob found his farmhand lazing about the barn at ten o'clock in the morning.

"What the hell are you doing on your ass this early, boy?,"  he asked.

"Cows milked. Chickens fed. Hogs slopped. Fruit gathered. Daughter fucked". John Roy drawled. "Nothing else to do."

***

Biliju Bobu je bla neophodna pomoć u poslu na njegovoj farmi, pa je unajmio jednog visokog i snažnog, lokalnog momka da brine o gazdinstvu.  Džon Roj nije bio neka prilčalica, ali je bio snažan i pouzdan.

Nekoliko nedelja po zaposlenju, Bili Bob je našao svog unajmljenog radnika gde lenčari ležeći u ambaru i to u deset sati ujutro. "Šta to dođavola ladiš svoje dupe ovako rano, ne radeći ništa, mladiću?, upita on.

"Krave su pomužene. Pilići nahranjeni. Svinje namirene. Voće obrano. Ćerka pojebana."  Džon Roj je razvlačio. "Ništa više nema da se radi."