Велики писац нас подсећа: Само је песми потребна лепота, а лепоти ни песма није...

Да ли су литератури Марка Смукова, његовим вишеслојним и вишезначним делима, потребни хвалоспеви? Као ликовни стваралац чини ми се да насловне корице сваке његове, нарочито ових последњих књига, без обзира ко је аутор слике, имајући у виду да их је овај писац у крајњој линији прихватао и одобрио, могу само да служе на част његовом укусу али и смислу за лепо његовог издавача. Међутим, овде желим нешто истаћи што је у  рецензијама и приказима књига писца Смукова испуштено из вида: мноштво идеја и слојевитост порука које нам се упућују, а пре свега да представљају својеврсну замку за површне читаоце. Оне који расејано читају онако "с брда с дола" или чак и не читајући мисле да могу изрицати свој беспоговорни суд. И то не само о делу него и о самом аутору.

Узмимо као пример роман "Свингери". Основна идеја романа је прича о нахочету, које није имало прилике ни у пристојним и за човека одговарјућим условима да одраста, а камоли да се образује, постаје успешна списатељица и сваког уважавања достојна особа. Ту је онда и на научним открићима заснована теза о атавистичким остацима прапрошлости у психолошким генима homo sapijensa, па анализа менталних девијација главних ликова. Ипак,  неки читаоци су приопустили то да уоче, опседнути само сексуалним догодовштинама које су присутне али само као успутни декор.

Затим роман "Старац и сунце" покреће безброј питања из односа међу људима, оних најближих сродника, различитих генерација, те претварања и лажи, с тим  што писац  луцидно проналази једино прихватљив излаз из тога, наизглед непроходног лавиринта, у несебичној љубави, далеко од оног примитивно, посесивно наопаког схватања у изразу - бићеш моја ил' ничија.

Роман у дијалозима "Где је Лана"је једна лепа али и лепо испричана  прича која носи поруку да родитељи имају одговорности и обавезе  које надилазе њихово право на живот али и на смрт, а роман "Лоз" треће издање, подсећа да је живот уствари лутрија која доноси добитке који су уствари губици, а губитке који се претварају у добитке, тако да нема превише разлога ни за радост ни за жалост.

Напокон имамо роман "На раскрсници без путоказа" који је једна непорецива метафора за све оно што нас чека у животу, на увек свеприсутним животним раскрсницама без путоказа. Али и да спознамо шта је то љубав о којој се тако много говори, а само ретки срећници или несрећници, како се узме, имају прилику да је реално доживе.

Према томе, ако делима Марка Смукова прилазите са негативним предрасудама, ако их читате површно и свој суд заснивате на понеким, издвојеним фрагменима, па не доживите ова сјајна открића до којих сам ја дошла, немојте да кривите писца Смукова. Подсетите се аксиома  да се уживање догађа само као резултат појачаног улагања пажње.

У сваком случају делима овог писца нису потребни хвалоспеви. Наставиће да живе било да их ми приметимо или не.

Андреа Алуровић


Случајан избор књиге

MarijanaИз рецензије уредника:

“Роман Маријана је необична и бајковита повест о једној лепој и храброј девојци која је веома рано остала без родитеља, али је захваљујући несвакидашњој искрености и смелости успела да победи на свим животним бојиштима.”

Милијана Грегорић:

“На ненаметљив, занимљив начин писац нам шаље поруку да и из одрастања у суровим околностима може да стаса особа изузетно храбра и хумана, као и да су деца врхунска срећа и утеха. Последње прибежиште...”

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

-  Љубав не настаје, него се рађа. Оно што настаје током времена је сурогат љубави. Ватрица која тиња. На њој се не можеш опећи али ни огрејати;

-  Зевање реално или метафорично, ако баш и не убија љубав, сасвим извесно означава почетак њеног умирања;

-  Буди паметан само ако баш мораш, али никад не показуј жени до које ти је стало да знаш и оно што је она хтела да остане сакривено;

-  Кајање ти не гине ако причаш из пристојности, само да не би ћутао;

-  Уравнотежен брак често настаје тако што сваки супружник подједнако упорно вуче на своју страну;

-  Да није просипао глупости не би оставио трага иза себе, залутао би, па не би могли да га нађу;

-  Не би знали да је фајронт да им полицијске палице не покаују колико је сати;

-  Питали ленштину зашто ништа не ради, а он одговара да нема дозволу за рад;

-  Вреди ли да муж има своје ја и ако му се женино више исплати?

-  Новац има душу, лепи се уз оног ко га воли, а бежи од других који га радо и лако дају за ствари, које су им драже...

М.С.