"Искуство нам говори да се може гледати а не видети, слушати а не чути, читати а не прочитати... Али, ако одлучимо да мало загребемо заводљиви омот финог хумора и жаргонске ноншаланције у који је упакован роман Марка Смукова "Залутали у сопственом привиду" суочићемо се са чудним, мада препознатљивим светом апсурда кроз који можда и сами пролазимо, а да тога извесно нисмо ни свесни.
Овај роман нас позива да пресудимо и бацимо се каменом на осумњиченог, али само ако нам је сопствена савест мирна. Ако смо сигурни да смо мање грешни него главни актери ове несвакидашње приче, а то значи да због сопствене учаурености и сами нисмо жртве мањкавости сврсисходне комуникације са оним најближима, до којих нам је нарочито стало. На тај начин о поруци и поуци речено је све, а што се тиче очекиваног уживања при читању ове књиге подсећам да је оно могуће само ка резултат појачаног улагања пажње."
Борис Благојевић, "Курир"
