"Да ли постоји табу да о једној лепој појави, као што је добра књига "Лоз" Марка Смукова, у издању Народне књиге, Београд, нешто напише и неко изван круга овлашћених, богомданих критичара? Да ли би редакцији "Гласа" нешто сметало ако би читаоци цењеног листа сазнали да једна таква књига постоји? Баш да видимо.
Јер у тој корисној књизи Смуков је богато правничко искуство, лепим стилом, успешно, преточио у литературу, кроз ликове као што је остарели пензионер, који се у дотрајалом оделу и само са једном пртеном торбицом, после пола века, враћа из далеке Аустралије у родну земљу. Богати синови неће да га приме, а сиромашна ћерка и зет га примају, са одушевљењем. Затим се показује да старац и није тако бедан и сиромашан, као што је дозволио да изгледа. Он, као у бајци, ћерку, зета и њихове синове, а своје унуке, награђује новим станом и девизном уштеђевином. Фабула заснована на истинитом догађају из адвокатске праксе аутора.
Затим, старац нападнут од разбојника губи живот у "најбезбеднијој европској престоници", тако да до лоза Југословенске лутрије у његовом новчанику долази, сасвим случајно, треће лице, неки пролазник. Пошто је наша судбина највећи комендијант, догоди се да тај нађени лоз извуче главни лутријски згодитак. Тако добитак с једне стране рађа једну љубав из интереса, која умире чим се покаже да премију треба вратити, јер изазива сумњу да је налазач лоза и убица старца. С тим у вези појављују се бројни ликови у затвору и на суду, а и низ других особа разапетих између љубавних авантура и материјалне користи, па с тим у вези испреплетених искрених и лажних емоција и љубавних сеанси.
Нижу се неочекивани обрти, све један стиже другог, а сви логични и истинито убедљиви. Иако правник, писац М. Смуков је рељефно описао и један психотерапеутски третман, путем хипнотичког сна, у којем пацијент износи своје свесне и подсвесне доживљаје, који га чине болесним.
На крају, кроз посмртни говор једног од главних јунака Милоша, у поглављу "Апсурд" на сахрани његове контроверзне колегинице и љубавнице, коју, под пљуском кише, нико није дошао да испрати, писац даје антологијски текст о љубави, животу и смрти. Тај опроштај од покојнице се може уврстити у најлепше естетске и филозофске текстове лепе књижевности, чак и кад говори о ружним животним појавама и збивањима.
Књижевни критичар, Милета Аћимовић Ивков о овој књизи је, на корицама , између осталог, написао следеће: "Организован као низ појединачних приповедних одељака, роман Марка Смуков "ЛОЗ" је колико узбудљива толико и потресна прича о чудноватом судбинском обрту, који је заснован на забуну и неповерењу."
Зато ову књигу сматрам корисном за све узрасте, па и за најстроже књижевне сладокусце..."
Др Симо М. Турудија
