Роман „На раскрсници без путоказа" јесте узбудљива прича о љубави, али у суровим ратним условима, када су околности пред заљубљенике постављале услов, не да за љубав дају мрвицу својих осећања, него да морају дати све, баш да заболи и да буду срећни и Богу захвални због тог бола који су морали да проживе жртвујући чак и своје млађане животе.
Писац Смуков овим романом успева да крунише своје импресије о љубави изражене у његовим ранијим делима као што су „Маријана", „Лоз" прво, друго и треће издање (у Њујорку се, на енглеском, објављује под насловом „Lottery Ticket“), затим „Табу", „Залутали у сопственом привиду", „Трапез", „Свингери", „Старац и сунце", „Где је Лана"... и да тако оправда запажања књижевних критичара да је он аутор који „као сведок увек пише занимљиву исповест из стварног живота."
Али ни то није све: Смуков својим романом „На раскрсници без путоказа" указује на бесмисао нетраженог, принудног усрећитељства, као и Фихтеове крилатице - Немац значи карактер, те да ли се онда, са више разлога, можда може рећи - Србин значи племенитост? Читати? Свакако!
Јована Аврамовић
