Прочитавши наслов романа Свингери очекујете гомилу свингерских сцена и описа сексуалних односа у групи. Овај роман ће Вам то свакако пружити, чак и више од тога, јер јунаци овога романа ослобађајући се стега које намеће друштво, развијају своје перверзно понашање препуштајући се својим садо-мазохистичким поривима, које крију дубоко у себи. Мазохизам једне од две главне јунакиње прераста у жељу за убиством која се рађа из илузије коју ствара њена несигурност, иако она сама у друштву делује веома сигурно и самоуверено. Као што видите овај роман и није за сваког. На томе инсистира и сам писац у својој уводној речи. Аутор каже да читалац може слободно прескочити делове књиге који му се учине сувише провокативним или непристојним, па чак и да не купује књигу уколико сматра је она на неки начин увредљива.
По свом избору, људи могу затворити очи и тако упорно их држати затвореним, пред светом који се описује у овом роману и који им се може учинити да је веома далеко. Међутим, чињеница је да је овај роман инспирисан истинитим догађајима и да се они одигравају око нас, хтели ми то да признамо или не. Главна нит овог романа је заправо питање осећања слободе човека и осећања стида, која се везују једно за друго и одређују сам ток живота појединца. Осећање стида расте из друштвено прихватљивих постулата и модуса понашања, јер појединац у себи гаји жеље и пориве које не сме да испољи, бојећи се осуде друштва и најближе околине. С друге стране друштво, тј. људи који га чине су крајње лицемерни јер јавно осуђују оно што тајно чине или подржавају.
Поставља се питање шта је заправо човек, где је његова слобода. Да ли је човек оно што чини, оно што мисли или оно што осећа? Јунаци овог романа, теже откривању те слободе. Покушавају да се ослободе моралних стега и приуште себи уживање којем жуде. Откривају себе свету. Али колико су јаки да то учине до краја? Шта тиме могу да добију, а шта могу да изгубе? И да ли тиме испољавају само своју девијацију, неверство, поремећај, себичност, неморал...?
У овом роману са елементима драме и трилера, аутор је посебну пажњу посветио психолошким профилима главних јунака. Бавећи се њиховом психом и поступцима, путујући кроз причу откривамо тајне које се крију годинама уназад, тајне које је понекад боље не откривати, држати их закопаним и трудити се да не испливају на светлост дана. Али јунаци овог романа, као уосталом ни људи у обичном животу не могу све ствари држати под контролом. Тада се тајне откривају и мењају животе.
Бавећи се психологијом својих јунака, аутор поставља питање у којој мери је човек побегао од животиње у себи. Да ли заправо она уопште постоји и ако постоји да ли се крије у тамнијим пределима човекове душе и излази и тог грмља прикривености у тренуцима када најмање то од ње очекујемо? Да ли од те животиње потичу сексуални пориви јунака овог романа и да ли је ту животињу потребно укротити или је пустити на слободу? Шта је заправо права слобода?
Миљан Ушћумлић
