ПОРУКЕ  И АФОРИЗМИ  МАРКА СМУКОВА           

Прометеј, Београд, 2014.

          

         Правник по струци који се током неколико деценија борио за  истину и правду, истовремено по главној вокацији запажени романсијер Марко Смуков, читаоце је пријатно изненадио објављивањем песничке збирке под симболичним насловом  ПОРУКЕ. Тај занимљиви писац стварносне прозе нашег времена у првом обимнијем поетском делу разноврсних рефлексивних и претежно животом инспирисаних порука исказује своје „ вјерују“ сведочећи комплексно време што чини и завршним, другим посвећеним контеплативној афористици. Иначе, у оба дела својих претежно симболично – алегоријских  поетско – прозних порука, под овим подразумевамо и мисаону  афористику, Марко Смуков као да се придржавао оне чувене сентенце римског елегичара Проперција „ Страдање ми диктира!“. А истовремено и поруке великог Гетеа о фрагментарности литературе, при том истичући лични став – поруку : „ Према сваком добар, ни са ким зао.“

         Једном приликом  говорећи о себи у вези остварених вредних пажње књижевних дела Марко Смуков је  истакао да „ пише како мисли и живи, односно о оном што је преживео“ што се посебно огледа у збирци ПОРУКЕ  као и његовим многим књижевним прилозима расутим по листовима и часописима, док нарочито у циклусу, заправо плејади запажених романа инспирисаних ауторовим бурним животом на релацији од Београда, преко Ријеке, Голог отока, Хаваја, Хаване, Виаређа, па све до егзотичног Банкока и Патаје, чији симболични наслови гласе: ТРАПЕЗ, ЖИЦА, СТАРАЦ И СУНЦЕ, СВИНГЕРИ, САХАРА, ЛОЗ - три издања, (преведен на енглески под насловом LOTTERY TICKET, преточен у сценарио за ТВ серију и филм).

Опширније: Рецензија за пример

Моје сопствено искуство са књижевним критичарима је такво да се не могу пожалити. Нарочито рецензија коју је познати и признати писац, Коста Димитријевић, написао о мојој најновијој књизи стихова и афоризама ПОРУКЕ може послужити као пример како, аналитички и аргументовано, треба да се пише књижевна критика. Нажалост, такви књижевни критичари су реткост. Још увек гледам на ТВ или читам ту и тамо  да неки назови критичари себи дају за право да о делима других писаца, без навођења аргумената, површно, а оцењивачки пишу "добро је" или "лоше је", као да је у питању школски, писмени задатак, уместо "свиђа ми се" или "не свиђа ми се", што је далеко прихватљивије кад се ради о нечијем уметничком делу... Докле тако наопако?

М.С.

Извод из рецензије Косте Димитријевића уз књигу Марка Смукова ПОРУКЕ:
Песме Марка Смукова указују да њихов стваралац није изневерио оно што је најважније, а то је живот, да се узалудно никад не игра речима, него стваралаштвом доприноси дефинисању поетске симболике, да би успешно примењеним метафорама остварио савршену стилску форму. Инспирисан животом Марко Смуков потрудио се да у сажетом изразу, снажном и мисаоном поетском речју на светло дана изнесе своје ведре и горке истине,  дајући узбудљива сведочанства свог веома тешког времена. Највећи квалитет животне поетике Марка Смукова је у томе што њеном симболиком и повременом алегоријом није изневерио своје мишљење, остајући при  „своме“ успешно сведочећи животну комику и трагику.
Коста Димитријевић

AUTOR: Marko Smukov

IZDAVAČ: Prometej Beograd

BROJ STRANA: 216

POVEZ: Mek

CENA: 540

OVO JE ROMAN: zasnovan na istinitim događanjima, lakmus papir naših karaktera i kartaktera onih koji su kroz istoriju nastojali da, po nekim njiihoviim obrascima preoblikuju našu sudbinu i nas same. "Nemac, znači karakter" pisao je svojevremeno Fihte, kada je trebalo mobilisati nemački narod za odbranu od Napoleonovih nasrtaja. Nama, koji kao narod nikad kroz istoriju nismo osvajali tuđe teritorije, palili tuđa sela niti ubijali žene i decu drugih, osim pojedinaca, izroda, kojima smo sami sudili, kao da nedostaje neki Fihte koji bi napisao:"Srbin, znači plemenitost!" Pozivajući se na istinite događaje, kad je u požaru nestala sva letina jedinog Nemca među Srbima, a ovi mu nesebično pomogli da sa svojom porodicom preživi, Smukov vam, bez nacionalističke konotacije, nudi činjenice, pa presudite: imamo li možda vrlina koje primećuju drugi, dobronamernici, koji nas posećuju i bolje upoznaju, a mi sami prećutkujemo kao da se stidimo svog najvažnijeg brenda - plemenitosti?!?

Опширније: Na raskrsnici bez putokaza (Blic-knjiga)

Велики писац нас подсећа: Само је песми потребна лепота, а лепоти ни песма није...

Да ли су литератури Марка Смукова, његовим вишеслојним и вишезначним делима, потребни хвалоспеви? Као ликовни стваралац чини ми се да насловне корице сваке његове, нарочито ових последњих књига, без обзира ко је аутор слике, имајући у виду да их је овај писац у крајњој линији прихватао и одобрио, могу само да служе на част његовом укусу али и смислу за лепо његовог издавача. Међутим, овде желим нешто истаћи што је у  рецензијама и приказима књига писца Смукова испуштено из вида: мноштво идеја и слојевитост порука које нам се упућују, а пре свега да представљају својеврсну замку за површне читаоце. Оне који расејано читају онако "с брда с дола" или чак и не читајући мисле да могу изрицати свој беспоговорни суд. И то не само о делу него и о самом аутору.

Узмимо као пример роман "Свингери". Основна идеја романа је прича о нахочету, које није имало прилике ни у пристојним и за човека одговарјућим условима да одраста, а камоли да се образује, постаје успешна списатељица и сваког уважавања достојна особа. Ту је онда и на научним открићима заснована теза о атавистичким остацима прапрошлости у психолошким генима homo sapijensa, па анализа менталних девијација главних ликова. Ипак,  неки читаоци су приопустили то да уоче, опседнути само сексуалним догодовштинама које су присутне али само као успутни декор.

Опширније: Читајући Марка Смукова

Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;

- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...

- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.

- Волети зато што си се обавезао је глупост.

- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!

- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.

- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.

М.С.