Не очекуј оче да ћу да те волим само због тога што си искористио тренутак слабости моје мајке, па себи приуштио часак уживања у сладострашћу, а затим све то заборавио.
Не очекуј оче да те поштујем због богатства које си стекао захваљујући својем вероломству, забораву, безобзирности и недостатку поноса.
Не очекуј оче да ћеш добити сина сада када је он више потребан теби него ти њему, пошто двадесет година ниси пожелео да га имаш.
Неко други оче, неке друе вере и нације, мене је малог и нејаког, учио да пливам, да возим бицикл, проводио бесане ноћи поред моје боелесничке постеље, док сам се, опхрван менингитисом борио за живот, па кога онда треба да волим?
Не надај се оче да ћеш преварити Бога и заслужити вечно блаженство, тако што ћеш грешити, а затим признати грехе и покајати се, па измолити опроштај, као да је рај клуб успешних трговаца.
(Копилето)
