Мада се бави чудном судбином појединаца у вихору догађаја из средине двадесетог века, роман Марка Смукова "На раскрсници без путоказа" одсликава универзалне вредности живота homo sapiensa, без обзира у којем периоду времена и простора дошао на свет и из њега одлази. То је у сваком случају однос јединке и наметнутог друштвеног окружења, које није могуће бирати по сопственом нахођењу. А неспоразуми, понекад трагични, између самих појединаца, а затим између човека и друштва у којем обитава не само да су могући, него се појављују као неминовност и у томе је изгледа трагика постојања.
Породица Немца, Јохана Грубера живела је мирно и спокојно у чисто срппском окружењу. Његове комшије Срби не само да су га остављали на миру, него су га у невољи спашавали, помагали, дословно одкидајући од својих уста и уста својих укућана, при чему ником није падало на памет да је он "Шваба" међу Србима, по Фихтеу "Карактер, а то значи Немац", јер био је у прилици да се увери да "Племенитост, значи Србин". А онда се појавише његови непозвани, тобожњи спасиоци и направише му проблем. Он силом прилика постаде њихов доушник, а то значи индиректни убица својих правих и доказаних спасилаца! То његов људски потенцијал није могао да поднесе и завршио је како је завршио. Према томе, они који поричу да су шовинисти али се поносе својим национализмом треба да размисле има ли ту разлике и где је она? Нарочито куда та врста примитивног, давно превазиђеног, назови патриотизма може да их одведе кад се нађу на раскрсници без путоказа.
Марина Млађеновић
