Пошто је презирала стидљивост, сматрајући је синонимом глупости, она пређе у Миркову собу, завуче му се под покривач и тек тада прозбори:
"Могу ли? Примаш ли ме?"
"Наравно, али мораш да знаш да ја нисам светац ", одговори јој он уздрхталим гласом. не могавши прикрити огромно изненађење.
"Ма какав светац. Шта ће ми светац? Поготово ноћас кад је неки ђаво ушао у мене..."
*
Физичко присуство жене која је већ негде другде, постало је неподношљиво увредљиво и понижавајуће до бола. То је требало прекратити.
*
"Шта мислиш да је овде сада са нама твоја мама, било би ти лакше?", пита Мирко ћеркицу препуклим гласом.
"Не тата, овако је добро...", одговара девојчица обасипајући оца пољупцима.
*
Као што је Микеланђело из мермерне стене, својим длетом и чекићем, ослобађао у њој заробљеног човека, тако је и мала Каен из онемоћалог, старачког тела, успевала да ослободи младића који пуца од снаге и здравља. Она је дакле врхунски уметник, женски, еротски Микеланђело. Уместо длета и чекића користила је своје прстиће, своје усне и свој језик.
*
Дете мора да учи, а то значи како да у лажном друштву постане лажно, док он, деда, треба да буде немушти , немоћни сведок тога одрастања, те метаморфозе, накарадног васпитања и одгајања...
*
После открића да су све тешкоће биле преувеличане, а сва задовољства прецењена, схватио је да би за срећу свих било довољно ако не потиремо једни друге и не заклањамо сунце једни другима...
