“Драматично и реалистично, водећи читаоца из једне у другу исповест... адвокат Марко Смуков у својој књизи говори о истинама и лажима, злочину и казни... Нису то сувопарна бележења једног адвоката, већ убедљива слика нарави нашег човека са свим његовим слабостима.”
| Подаци о књизи | |
| Наслов | Ликови насликани збиљом |
| Издавач | Народна књига - Алфа |
| Година | 2001. |
| Број страна | 135 |
| Формат | 21 cm |
| Писмо | латиница |
| Куповина | |
Из рецензије уредника:
“Радња је бескрајној занимљива и динамична, ликови сурово реални, не можемо а да се не запитамо да ли се све то стварно догодило...”
Импресије читалаца са интернета:
Ана Марић, студенткиња права:
“Овај роман Марка Смукова препоручујем, пре свега, студентима права, адвокатским приправницима и уопше читаоцима који имају неког посла у правосуђу или их само интересује шта се тамо догађа, какви су међусобни односи посленика права... Може бити од користи. Да се научи и нешто чега нема у уџбеницима Правног факултета. Штиво питко и трезвено срочено.
- Љубав је лепа али њене последице углавном нису. Пожељно је уживатги у оном што имаш данас не мислећи на сутра;
- У љубави нема милости, лоше се лошијим враћа, а добро заборавља...
- Љубомора је као глауком. Све је деформисано.
- Волети зато што си се обавезао је глупост.
- Љубав је занос, један вид неурачунљивости, а сматра се пожељним да двоје ипак у таквом стању закључују најважнији уговор свог живота, као што је брак!
- Љубав се не може планирати и свесно одржавати. Деси се или се не деси.
- Лепота је пролазно стање које не слути на добро (Жан Ромен), сексуални однос траје "једанаест минута" (Пауло Коељо), а брак треба да траје сатима, данима, годинама. Зато је препоручљиво за брачног друга бирати особу са којом ти никад није досадно, са којом можеш у бесконачност да причаш, да се радујеш, плачеш и да се смејеш, укратко са којом ти је пријатно и да се "само" дружиш.
М.С.
