Марко Смуков

писац, аутор, адвокат...

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Марко Смуков - адвокат, писац, публициста

Људи су човек

Ел. пошта Штампа ПДФ

Лодовико Ариосто плагира мене кад на челу свог јунака наслика црних мисли прамен. Исто чини и Џемс Џојс у својем "Улису" преносећи моју Нађенку из романа "Свингери". И да не набрајам. Скокнули људи мало у будућност, послужили се и написали то што су написали! Никола Тесла такође: шчепао идеју о мобилним телефонима... Већ вас чујем - немогуће! Наравно. То би вам потврдио и Лав Толстој, који се поштено држао свога доба, схватајући да са својом "Аном Карењином" и њеним недоумицама нема шта да тражи у двадесетпрвом веку, где савремени клинци између себе размењују своје младе партнерке као поздраве, а ипак их уважавају и поштују. Дакле, вратити се у прошлост да би плагирали Толстоја - могуће је, али то нико никад неће учинити. Разумљиво, зар не? Па ипак то не схватају наше просветне власти кад ђацима натурају обвезну литературу, коју ови не могу да разумеју.

Познато је мишљење да ће једног дана сва савремена литерарна дела изумрети, а остати да егзистирају само идеје у њима изнете. А те идеје нису идеје различитих појединаца, људи, него човека. Прихватам учење да су сви аутори само један аутор, те да је мноштво аутора само привид. Сматра се да су Џорџ Мур и Џемс Џојс "у своја дела уткали туђе странице и мисли". Поштено и истинито речено. Волео бих да ми неко покаже појединца који баш никад никога, ни делимично, није плагирао. Најчешће несвесно. То би могао бити само неко ко је робинзоновски рођен и одрастао на пустом острву и тако изолован одлучио да нешто напише, без било каквог утицаја средине.

Зато поздрављам обичај Оскара Вајлда да заплете прича поклања другим писцима како би их они разрадили у својим делима. Или дозволу Паула Коеља да читаоци његових дела могу слободно, бессплатно да их "скидају" са Интернета и да их штампају за своје потребе.

Заиста, правом писцу је ваљда на првом месту важно да допре до што већег броја читалаца, без обзира на лукративност. Мада кад је у питању алхемија читаности за очекивати је да зна шта ради писац чија су дела преведена на 56 језика, објављена у  150 земаља и продата у тиражу од 45 милина примерака, као шо је Пауло Коељо.

Јер напокон све је то благо свих, целог човечанства, оног једног који сједињује све нас, Човека.

М.С.

Последње ажурирано понедељак, 14 јун 2010 09:09
 

Једно лепо јутро

Ел. пошта Штампа ПДФ

Освануо је нови дан, 12.јуни 2010. ни по чему значајан. И баш у томе је његова невероватна лепота. Рано сам се пробудио. Лежим.Топло је. Не треба ми покривач, а ни одећа. Ништа ме не боли и ништа ми не треба. Ако то није срећа ја онда не знам шта је. Од овога што тренутно имам  ништа друго не бих могао да пожелим. Ништа пријатније и лепше. О Боже, молим ти се, дај ми само још оваквих дивних сванућа нових дана. Без нервозе, брига, без амбиција, чежњи и тежњи и без бола физичких и психичких.

Како је оваква једноставна срећа потцењена, а нека друга очекивања прецењена.

Никад нисам ни помишљао да живот у осамдесет првој може бити тако сјајан. Имам четворо унучића, зар то није дивно! Очекивати нешто више и лепше не само што је нереално, грешно је. И баш данас мисао ме поведе унуку Ивану Смуков, којег изузуетно волим и ако га не виђам често. Он је леп, он је паметан, али одбија да прича. Браво Иване. То ценим. Овом свету лажи, превара, сваковрсних подметања и претварања није ни потребан још један лажов. Уосталом, све је већ речено. Тако изузетно бистар дечак не жели да папагајски понавља оно што су други већ рекли. И немој да се поводиш за очекивањима других. Јер испуњавање тих очекивања није могуће. Па онда чему узалудан, понижавајући  труд. Ја и ти имамо бога и он воли овакве као што смо ми. Без посредника и глупих церемонија.

Са Богом у себи увек ћемо бити срећни и задовољни.

М.С.

Последње ажурирано субота, 12 јун 2010 10:17
 

ЛОЗ, треће издање - извод из интервјуа

Ел. пошта Штампа ПДФ

 

-  Прочитала сам Ваш роман, ЛОЗ, треће издање, мени је, дакле, јасно шта је то што ту књигу издваја из мноштва других, али било би лепо ако би Ви, као аутор, за наше слушаоце могли рећи зашто вреди купити баш ту књигу?

-  Мислим да се стичу сви разлози који једну њигу могу препоручити читалачкој публици. Пре свега, слика на корицама је таква да књига може послужити и као украс на некој полици. Та слика,  сва у покрету, делује не само импресивно него и инспиративно, а верно, јер сугерише садржај. Затим наслов ЛОЗ је не само адекватан фабули, него је и метафора варљиве, животне лутрије која прати судбине главних ликова романа, где добитак премије  можда представља злу коб за добитника, што треба да делује отрежњујуће на све нас који очекујемо да нас иза линије хоризонта чека врло привлачан свет нама намењен. Јер наши проблеми и настају тако што себе хипнотишемо нетачним уверењима, не водећи рачуна о аксиому да постоји само један свет, али је много начина на који можемо да га гледамо и доживимо. Дакле, препоручљиво је да се позабавимо тим начинима. Иначе, изгубићемо више него што смо се надали да ћемо наћи у граду где су сва врата од злата, а сијалице од дијаманата. Јер то богатство  није намењено нама. Ми ћемо и даље остати гладни. Уосталом, роман се заснива на занимљивој, ретко интересантној фабули, а то је оно што препоручује сваку добру књигу. Ако погледамо ремек дела других, славних писаца, видећемо да су широм света најпопуларнија она књижевна дела која се заснивају на доброј причи, а испричаној лепим, читким стилом, без сувишних керефека и вештачки, намерно постављених енигми, које су саме себи сврха, па не могу бити замена за добру причу. Дилему читати или не читати можда решава чињеница да су откупљена права за снимање ТВ серије по мотивима романа ЛОЗ, да је прво и друго издање распродато, те да се зато појављује ово треће, као и да је угледан њујоршки издавач већ привео крају превод књиге на енглески, за пласирање широм планете на сва енглеска, говорна подручја. Напокон, моју књигу ЛОЗ чини импресивних четирсто тринаест страница, па као поклон не делује јефтино, што би био случај са публикацијом малог броја листова, изгледа неке брошурице. А да ли је могуће замислити лепши поклон драгој особи него што је овако добра и лепа књига, лепа као и букета ружа, која такође "лепо мирише", а не вене?

Ако Вам се чини да сам се превише распричао примите то као комплимент Вашем инитригантном питању, које представља пун погодак у средиште мете.

-  Хвала. Очекујем да овај разговор наставимо кад се ови планови о којима сте говорили, а који су у току, реализују.

-  Обећавам.

Последње ажурирано уторак, 29 јун 2010 12:44
 

Чудне истините приче

Ел. пошта Штампа ПДФ

Имала је свега четрнаест година када ју је оптужени младић нашао како се спрема да спава на клупи у парку поред аутобуске станице у Београду. Упознали су се и он је повео у бараку где су осим њега боравили још десетак такође простих, сезонских,  грађевинских радника, сви старији од њега и сви у једној, истој, повеликој просторији. Оптужени младић са девојчицом није имао полни однос, док су такав однос имали сви остали, који су хтели.

Пошто је рекла да није била присиљена на те односе, судија је пита, зашто је на то пристала?

- Било ми је лепо с њима. Били су добри према мени. Сви су ме волели.

Онда је објаснила да су њени родитељи добили бебу, синчића и стално су њега пазили и мазили, а и остали рођеци кад дођу сјатили би се око малог клинца, који још није ни проходао, док на њу нико није обраћао пажњу. Зато је одлучила да побегне од куће и да потражи оне који ће на њу да обрате пажњу, да је воле...

Да ли треба објашњавати какво је наравоученије, нарочито за родитеље који добију ново дете, а већ имају једно одрасло, у пубертету?

Последње ажурирано уторак, 29 јун 2010 12:44
 

ЛОЗ, треће издање, одломци (сведок)

Ел. пошта Штампа ПДФ

Када Рената помену своју баку у Ријеци, Милош претрну: неће ваљда то опет да буде једно оних чуда које ми судбина приређује сваких двадесет година!

Али Рената није била свесна каква бура бесни кроз мозак седок старца, на чијем рамену одмара своју лепу главу, па наставља:

- Иначе, много тога мени није јасно што се тиче мога порекла. Тај мој роман има много празнина, неисписаних страница. Ето моја баба носи два презимена: једно чешко и једно италијанско, а то италијанско презиме носила ја и моја мама, пре него што се удала за мојега оца. Али то је нека породична табу тема. Њих две не желе о томе да се прича.

Питати или не питати - питање је сад? Милош је у мислима решавао хамлетовску дилему. Ипак се одлучи, па прикривајући огромно узбуђење које га је било обузело, тобож немарно рече:

- Која су то чешка и италијанска презимена твоје баке у Ријеци?

- Вајда и Санкорини... - гласио је одговор.

Девојка је и даље наставила да говори, али Милош је више није слушао. Он је само мислио о томе какву му то Бог поруку шаље сваких двадесетак година његова живота...шта сва та изненађења треба да значе.

Последње ажурирано уторак, 29 јун 2010 12:42
 


Страна 6 од 31

Рекламни спот


Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
 

Случајан избор књиге

Ко је на сајту

Имамо 4 гостију на мрежи