Марко Смуков

Освануо је нови дан, 12.јуни 2010. ни по чему значајан. И баш у томе је његова невероватна лепота. Рано сам се пробудио. Лежим.Топло је. Не треба ми покривач, а ни одећа. Ништа ме не боли и ништа ми не треба. Ако то није срећа ја онда не знам шта је. Од овога што тренутно имам  ништа друго не бих могао да пожелим. Ништа пријатније и лепше. О Боже, молим ти се, дај ми само још оваквих дивних сванућа нових дана. Без нервозе, брига, без амбиција, чежњи и тежњи и без бола физичких и психичких.

Како је оваква једноставна срећа потцењена, а нека друга очекивања прецењена.

Никад нисам ни помишљао да живот у осамдесет првој може бити тако сјајан. Имам четворо унучића, зар то није дивно! Очекивати нешто више и лепше не само што је нереално, грешно је. И баш данас мисао ме поведе унуку Ивану Смуков, којег изузуетно волим и ако га не виђам често. Он је леп, он је паметан, али одбија да прича. Браво Иване. То ценим. Овом свету лажи, превара, сваковрсних подметања и претварања није ни потребан још један лажов. Уосталом, све је већ речено. Тако изузетно бистар дечак не жели да папагајски понавља оно што су други већ рекли. И немој да се поводиш за очекивањима других. Јер испуњавање тих очекивања није могуће. Па онда чему узалудан, понижавајући  труд. Ја и ти имамо бога и он воли овакве као што смо ми. Без посредника и глупих церемонија.

Са Богом у себи увек ћемо бити срећни и задовољни.

М.С.

-  Прочитала сам Ваш роман, ЛОЗ, треће издање, мени је, дакле, јасно шта је то што ту књигу издваја из мноштва других, али било би лепо ако би Ви, као аутор, за наше слушаоце могли рећи зашто вреди купити баш ту књигу?

-  Мислим да се стичу сви разлози који једну њигу могу препоручити читалачкој публици. Пре свега, слика на корицама је таква да књига може послужити и као украс на некој полици. Та слика,  сва у покрету, делује не само импресивно него и инспиративно, а верно, јер сугерише садржај. Затим наслов ЛОЗ је не само адекватан фабули, него је и метафора варљиве, животне лутрије која прати судбине главних ликова романа, где добитак премије  можда представља злу коб за добитника, што треба да делује отрежњујуће на све нас који очекујемо да нас иза линије хоризонта чека врло привлачан свет нама намењен. Јер наши проблеми и настају тако што себе хипнотишемо нетачним уверењима, не водећи рачуна о аксиому да постоји само један свет, али је много начина на који можемо да га гледамо и доживимо. Дакле, препоручљиво је да се позабавимо тим начинима. Иначе, изгубићемо више него што смо се надали да ћемо наћи у граду где су сва врата од злата, а сијалице од дијаманата. Јер то богатство  није намењено нама. Ми ћемо и даље остати гладни. Уосталом, роман се заснива на занимљивој, ретко интересантној фабули, а то је оно што препоручује сваку добру књигу. Ако погледамо ремек дела других, славних писаца, видећемо да су широм света најпопуларнија она књижевна дела која се заснивају на доброј причи, а испричаној лепим, читким стилом, без сувишних керефека и вештачки, намерно постављених енигми, које су саме себи сврха, па не могу бити замена за добру причу. Дилему читати или не читати можда решава чињеница да су откупљена права за снимање ТВ серије по мотивима романа ЛОЗ, да је прво и друго издање распродато, те да се зато појављује ово треће, као и да је угледан њујоршки издавач већ привео крају превод књиге на енглески, за пласирање широм планете на сва енглеска, говорна подручја. Напокон, моју књигу ЛОЗ чини импресивних четирсто тринаест страница, па као поклон не делује јефтино, што би био случај са публикацијом малог броја листова, изгледа неке брошурице. А да ли је могуће замислити лепши поклон драгој особи него што је овако добра и лепа књига, лепа као и букета ружа, која такође "лепо мирише", а не вене?

Ако Вам се чини да сам се превише распричао примите то као комплимент Вашем инитригантном питању, које представља пун погодак у средиште мете.

-  Хвала. Очекујем да овај разговор наставимо кад се ови планови о којима сте говорили, а који су у току, реализују.

-  Обећавам.