Марко Смуков

После необичног успеха код читалаца моје претходне књиге сличног упоредног, али енглеско-српског, двојезичног текста "Претежно ведро", о чему је 30. јануара 2006. године писала и "Политика", као о начину да се кроз хумор и опуштеност,  шалећи се,   научи  већи број страних речи, обзиром да језик чине пре свега речи и то што више њих то боље, уважавајући и мишљење рецезента да се најлакше учи и најбоље памти преко забаве, дошао сам на идеју да објавим и ову књигу хумора "Италијански кроз хумор". Јер Италија је не само наше најближе иностранство него и  први спољнорговински партнер, па није ни чудо што је веома велики број младих, стгудената али и пословних људи и туриста, прионуо да научи италијански језик. Ова невелика књига је управо њима намењена. Да се забављају али и уче, како би причајући вицеве на италијанском могли да допринесу стварању опуштеније и пријатније атмосфере, дружећи се са Италијанима, али и другима који воле и знају тај језик. Такође и обрнуто - исто важи и за Италијане, да би могли да комуницирају на српском.  Па ето вам прилике, учите и забављајте се. Пријатно.

М.С.

Какве судије, таква правда

Онда је позвана Бојана и секретар јој је рекао шта се од ње очекује. Она је пребледела, још увек не верујући да је стављена у тако грозну ситуацију, без могућности избора. Плакала је, ридала, грчевито се борећи да увери другове како су у великој заблуди, да ни она ни Ханс нису фашистички шпијуни. Молила је да уместо тако драстично окрутне одлуке пред њих двоје поставе најтеже и најопасније могуће задатке, па да на тај начин провере да ли заслужују поверење другова или не. Јер за најгоре решење, ликвидацију Ханса и то да изврши баш она Бојана, његова девојка коју је он, излажући се смртној опасности и по цену живота свог оца, спасао из гестаповског мучилишта, никад није касно.

На то је реаговао Богдан:

- Није тачно да не би било касно ако би он цинкарио нас код Немаца, па тиме била осујећена нека од наших акција и многи другови, поштени борци, изгубили животе.

-   Да слажем се са другом Богданом, - рече секретар Миљуш. - То би била превелика цена коју би смо платили за нашу наивност. Него ево теби Бојана ове каме. Ако и даље припадаш овом покрету и партији, којој си се заклела на верност, докажи то тиме што ћеш извршити овај задатак. Мораш сама да одлучиш да ли ти је преча Народно-ослободилачка борба и наш напаћени народ или та нацистичка протува.

Потпуно скрхана од бола, Бојана дуго није могла да дође себи. У гробној тишини која је завладала чуло се само њено јецање јер су сузе биле већ пресахле. Напокон, дрхтавим гласом процеди замуцкујући:

- Зашто морате да ме стављате на такве муке? Ако то већ морам да будем ја лично, да би на тако драстичан начин проверили моју оданост партији и покрету отпора, зар је неопходно да то баш морам да обавим клањем, да бих и дословно окрвавила своје руке крвљу онога кога волим? Крвљу свога спасиоца? Молим вас дозволите ми барем толико да то обавим пушчаним метком.

-   Шта мислите другови- после извесног премишљања огласи се секретар.- Ја сам за то да јој се дозволи да то обави пушчаним метком.

-   Па нека јој буде- рече Богдан. - Мислим да је једино битно да се ослободимо скота и да не морамо да стрепимо да ли ће да нас цинкари или не, а узгред и да проверимо њену оданост.