Марко Смуков

Размишљам о мислима. Како је то моћан  интелектуални ресурс, најмоћнији. Нешто као даљински управљач који нам омогућава, али не шта ћемо да гледамо или слушамо, него како ћемо да живимо. Од наших мисли зависи шта ће нам бити лепо, а шта ружно, шта лако, а шта тешко, шта уживање, а шта патња, да ли сам срећан или несрећан... И тако у бескрај!

Изгледа невероватгно, а ипак је истинито и  реално. Али човек мора бити свестан те реалности и своје могућности да управља мислима, јер створитељ нам је усадио ту моћ. Сваком људском бићу без изузетка, а зашто не користимо  ту  невероватну снагу коју имамо разлог може бкити само један -  сумња да таква могућност и у толикој мери постоји. Чудим се бучним медијским преклапањима о томе како рецимо прекинути са пушењем цигарета. Нуде се као нека медицинска средства за одвикавање од коришћења дувана, покрећу се читаве кампање о штетности никотина, а проблем се једноставно може решити тако што ће пушачки зависник  јеноставно престати да размишља о томе. Ако своје мисли усмери на нешто пријатније, што му причињава радост и срећу.У животу сваке људске јединке постоје и такве ствари о којима је пријатно мислити.

 Нажалост ми честго заборављавамо да својим мислима можемо управљати по сопственом нахођењу, па дозвољавамо да нас окупирају мисли о нечем о чему је непожељно мислити. Например, ако пушач дозволи да га обузме мисао о уживању које може да му приушти дим његове омиљене цигарете  сам себе осуђује на мучну  и скоро неминовно узалудну  борбу  против тако пробуђене опасне жеље. А једноставно је могао да промени ток својих мисли.

 Навео сам пример никотинске зависности зато што је најуочљивији и наједноставнији, а потиче из мог сопственог искуства. Пушио сам двадесет година и престао оног тренутка кад сам схватио да никотином угрожавам своје задравље али и да се тим пороком понижавам у сопственим очима. Престао сам да пушим тако што сам престао да о пушењу мислим. Али то  није све. Био сам успешан онда кад сам мислио да ћу бити успешан, прихваћен кад сам веровао да ћу бити прихваћен, вољен кад сам  мислио и веровао да ћу бити вољен...

 Дакле, није тачно да не можемо да мењамо свет, довољно је да променимо своје мисли о њему.   

М.С.