Политика од 17.октобра 2011.г. доноси чланак под насловом "Патријарх Иринеј: Одрицање од Косова је страшна цена уласка у ЕУ", а затим се даље у тексту патријарху приписује следеће: "Ако треба да жртвујемо Косово и Метохију да бисмо ушли у Европу, да им се онда захвалимо на њиховој доброти и љубави. Нека нас оставе саме, нека нам не чине оно што су нам недавно учинили, а да наше Косово остане нама."
Нешто ту није јасно. Патријарх јесте патријарх, али и стварност јесте стварност, чињенице јесу чињенице, као и право народа да буде поштован његов здрав разум. Да ли ми кад је у питању Косово заиста имамо могућност избора? Мислим ми можемо да се одрекнемо чланства у ЕУ, али да ли ћемо тиме сачувати, тачније речено - да ли ћемо тако повратити Косово? Подсећам: према облигационом праву аутономија воље подразумева да уговорач слободно одлучује да ли ће да приступи или не приступи закључењу уговора, да бира уговорача са којим ће да закључује правни посао и тек на крају да уговор прави под модалитетима који су прихватљиви за обе уговорне странке. Дакле, цена долази тек на крају.
Кад је у питању Косово ми немамо ниједно од ових облигационих права, па не треба да заваравамо народ причом о цени. А то сви званичници у овој земљи чине. Без икакве одговорности! Значи, ако прихватимо чланство у Европској унији платили смо Косовом, а то једноставно није истина. Косово ми нећемо више имати било да смо у ЕУ или не. Можемо само да останемо изоловани, а да ли је то наш интерес нико нема храбрости отворено да одговори.
У сваком случају, то треба отворено рећи, прича о цени је лажна! И штетна...
Марко Смуков
