Марко Смуков

Лодовико Ариосто плагира мене кад на челу свог јунака наслика црних мисли прамен. Исто чини и Џемс Џојс у својем "Улису" преносећи моју Нађенку из романа "Свингери". И да не набрајам. Скокнули људи мало у будућност, послужили се и написали то што су написали! Никола Тесла такође: шчепао идеју о мобилним телефонима... Већ вас чујем - немогуће! Наравно. То би вам потврдио и Лав Толстој, који се поштено држао свога доба, схватајући да са својом "Аном Карењином" и њеним недоумицама нема шта да тражи у двадесетпрвом веку, где савремени клинци између себе размењују своје младе партнерке као поздраве, а ипак их уважавају и поштују. Дакле, вратити се у прошлост да би плагирали Толстоја - могуће је, али то нико никад неће учинити. Разумљиво, зар не? Па ипак то не схватају наше просветне власти кад ђацима натурају обвезну литературу, коју ови не могу да разумеју.

Познато је мишљење да ће једног дана сва савремена литерарна дела изумрети, а остати да егзистирају само идеје у њима изнете. А те идеје нису идеје различитих појединаца, људи, него човека. Прихватам учење да су сви аутори само један аутор, те да је мноштво аутора само привид. Сматра се да су Џорџ Мур и Џемс Џојс "у своја дела уткали туђе странице и мисли". Поштено и истинито речено. Волео бих да ми неко покаже појединца који баш никад никога, ни делимично, није плагирао. Најчешће несвесно. То би могао бити само неко ко је робинзоновски рођен и одрастао на пустом острву и тако изолован одлучио да нешто напише, без било каквог утицаја средине.

Зато поздрављам обичај Оскара Вајлда да заплете прича поклања другим писцима како би их они разрадили у својим делима. Или дозволу Паула Коеља да читаоци његових дела могу слободно, бессплатно да их "скидају" са Интернета и да их штампају за своје потребе.

Заиста, правом писцу је ваљда на првом месту важно да допре до што већег броја читалаца, без обзира на лукративност. Мада кад је у питању алхемија читаности за очекивати је да зна шта ради писац чија су дела преведена на 56 језика, објављена у  150 земаља и продата у тиражу од 45 милина примерака, као шо је Пауло Коељо.

Јер напокон све је то благо свих, целог човечанства, оног једног који сједињује све нас, Човека.

М.С.