Марко Смуков

Не бих баш да понављам оно што су други писали о мом роман у "Свингери" из 2008. и како сам ја на то раговао, јер сам већ у почетку знао да ће изазвати разне критике, па сам чак на то указивао и у свом ауторском уводу, као што је учинила и Маријана Миросављевић у предговору назнаком  да то "није књига за свакога", у сваком случају не и за оне који нису навикли да мисле својом главом, него да чекају да им неко други препоручи шта им је чинити.У том смислу су писале и неке дневне новине, а преносио Балкански књижевни гласник.

Оно што ме је изненадило било је откриће да су најжешћи критичари били они који књигу нису ни отворили или је барем нису дочитали до краја, односно читали је онако на прескоке "с брда с дола", занемарујући аксиому да се уживање догађа само као резултат појачаног улагања пажње. И сада, гле чуда: после скоро четир године, феникс као да се рађа из пепела. Чланица Фејсбука А.А. која се заклања иза псеудонима Висока Нога, а није од оних површних, енергично, аргументовано, што је и мене самог изненадило, брани свој став да је то моје најбоље дело и не само моје!За њу је то најбољи роман који се у последње време овде појавио! Нарочито је одушевљава исповедно поглавље "Нађенка" о нахочету нађеном у хаустору испод степеништа неког београдског солитера. Импресионирана је бистрином и оштроумношћу те необразоване девојчице са свега три месеца основне школе, а затим психолошким опсервацијама и необоривим закључцима осталих актера те истинске драме из области примењене, популарне психологије.

Јављају ми да су се неке добре пријатељице посвађале око тога што никако да дођу на ред да би позајмиле и прочитале ту књигу.Зар после три и по године од како је изашла из штампе? Тако се понавља оно што је већ виђено, да се о доброј књизи, као и о умрлом, говори најбоље тек у тренутку кад скоро да је више и није могуће наћи у продаји.

Хвала проницљивој Андреи и моћном Фејсбуку, али не смем да изоставим признање ни дивној, паметној Марији Миладиновић и садржају  њеног одлично уређеног налога, профила, а у част мојих књига, и то без било какве иницијативе с моје стране! 

М.С.

П.С. Књигу "Свингери"ако је још има, дистрибуира "Прометеј"  Београд, Прве пруге 43, тел.011/31-943-70

Научно је утврђено да је лењост урођена особина човека. Склоност опуштеном, клишетираном понашању, нарочито у недостатку неке јаче мотивације, није никакав изузетак. Кад је у питању поверење налазимо се у дилеми указати га познатом или непознатгом. Лошије пролазе углавном непознати. По неком увреженом конформистичком схватању, навици, само нам непознати уливају неки ирационални страх, због којег осећамо неку чудну, често необјашњиву, нелагодност, макар стидљивост...

 Познато је да адвокати морају да чувају као професионалну тајну оно што им њихов клијент повери,  јер између брањеника и његовог браниоца, да би одбрана успела, мора постојати безрезрвно поерење. Сећам се да је мене, као свог адвокатског приправника, мој принципал, београдски адвокат Иван Тешић често упозоравао да оно што у његовој канцеларији чујем или сазнам не смем  ником да откријем. Чак ни својој девојци, нарочито њој - не! Није он њу никад ни видео, а камоли упознао, али стари правосудни вук је добро знао како су емоције несигурне и непостојане, да су љубав и мржња само две стране једне исте медаље, и да раскид везе често прати осветољубивост.

Својим кратким романом дијалога "Где је Лана" желео сам, између осталог, да својој верној читалачкој публицки пошаљем и ту пооруку... that the devil would not be the devil if he would not look like an angel, што ће рећи да ђаво не би био ђаво ако не би изгледао као анђео. Да је то имала на уму малолетница Софија, да није тако била заслепљена увреженом флоскулом о опасности која нам долази само од непознатих, да је мање веровала свом  дечку, вршњаку Глиши, не би јој се десило то што је снашло, а затим се показало да понекад чак и понека мајка није безопасна, јер бар се за  Ланину мајку не може рећи да за своју ћерку спада у категорију непознатих.

 Напротив, девојчици су неопходну помоћ пружили и спасли је потпуно непознати, хумани људи.

Ето то сам хтео да кажем, да непознати нису ништа гори ни бољи од оних које познајемо, јер и међу једнима и другима има и добрих и лоших у подједнакој мери и треба само отворити како се то каже - четворе очи!

М.С.