НЕОПТЕРЕЋЕНИ
Лежао сам опружен по каучу у дневној соби. Она је лепршала кроз стан бришући прашини. Уствари, радила је играјући по такту музике са радиа. Кадгод нам се погледи сретну, бљеснуо би њен дивни осмех, мени намењен.
- Дођи и опружи се овде поред мене, - рекох.
Учинила је то без снебивања, радосно.
Загрлио сам је и благо помиловао по коси. Уздрхтала је онако опуштена. Њене усне осетио сам на свом образу.
Дигла се и наставила са радом, још приљежњије и разиграније.
Напокон је одлепршала да се спреми за дочек Нове године са њеним млађаним друштвом, а иза ње је остао одјек њених речи:
- Видимо се после празника. Волим те-
Заустио сам да кажем ~волим и ја тебе~, али загрцнуо сам се. И боље. Лепше звучи то недоречено. Уосталом, не везује нас никакав родбински нити неки други статус. Само уживање у срећном проживљавању живота друге, блиске особе: њеног на почетку, а мог на крају одређеног животног века.

Случајан избор књиге

Loz trece izdanje

"Мисли су послушне, осећања нису. Из те чињенице резултирају за њих нерешиви проблеми главних ликова овог романа, посебно Милоша и Светлане. Нарочито што се тиче Милоша. Његов разум му сигнализира једно, осећања сасвим друго, различито од првог. Једном превагу односе мисли, други пут осећања. На тај начин у његовој психи стално се одвија тај некад тихи, али најчешће врло буран сукоб између две опције: волим не волим, желим не желим, хоћу нећу. И кад је већ превагу однело оно нећу помаља се оно друго, супротно од тога –хоћу!

И то одмах, сада и овде.

Са мислима је лако. Оне иду тамо куда их усмеравамо. Напротив, осећања су тврдоглава, каприциозна и снажна. Насупрот мислима она воде нас, а не ми њих. И кад испунимо оно што нам налажу наша осећања углавном следи кајање. Шта ми је то требало?

Осећања се хране очекивањима. То значи почивају на нади. А нада је готово увек фатаморгана. Она је варка. Лаже нас да иза линије хоризонта постоји врло доступан привлачан свет, нама намењен. Треба само коракнути и досегнути га. Али до границе хоризонта никад не успевамо стићи, јер хоризонти се смењују, иза једног следи други, исто тако варљив као и први, тачније онај претходни, јер ниједан није први нити постоји, нити је могућ последњи. Само бескрај, пуст, сив и недовољно добар за нас. Не задовољава наша осећања, очекивања, а замагљује мисли. Збуњује. Убија напокон и наду која, као што је познато, умире последња. А не може се рећи да нада умире пре нас, јер то је немогуће. Ако умре нада и ми смо мртви. После наде нема више ничега. Не остају чак ни илузије. Јер нада и илузије су сестре близнакиње.

Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?

Афоризми

- Ако си слеп од љубави, ожени се, прогледаћеш;

- Боље је спавати под ведрим небом, него са јежом под истим јорганом;

- У браку је као и у спору пред судом - једна страна је увек незадовољна;

- Ако је превише волиш ожени се њоме, мање ћеш је волети;

- На питање зашто се тако висок и крупан, оженио малом и ситном, одговара да је од два зла бирао мање

М.С.