Марко Смуков

Извод из рецензије Косте Димитријевића уз књигу Марка Смукова ПОРУКЕ:
Песме Марка Смукова указују да
њихов стваралац није изневерио оно
што је најважније, а то је живот, да се
узалудно никад не игра речима, него
стваралаштвом доприноси дефинисању
поетске симболике, да би успешно
примењеним метафорама остварио
савршену стилску форму. Инспирисан
животом Марко Смуков потрудио се да
у сажетом изразу, снажном и мисаоном
поетском речју на светло дана изнесе
своје ведре и горке истине, дајући
узбудљива сведочанства свог веома
тешког времена. Највећи квалитет
животне поетике Марка Смукова је
у томе што њеном симболиком
и повременом алегоријом није
изневерио своје мишљење, остајући
при „своме“ успешно сведочећи
животну комику и трагику.(www.markosmukov.com)
 Коста Димитријевић

Чудне истините приче (Брачна идила)
После целодненог, напорног пословног састанка човек се уморан и гладан враћа својој кући. У дворишту га невероватно радосно дочекује керуша, пресрећна што га види. Обрадовано маше репом, скичи, лаје и скаче на њега прљајући га својим прашњавим шапама (јебеш одело!) Покушава да му досегне лице, да га својим језиком лизне по образу.
Даље у соби његова прелепа супруга неочешљана, неуредна, обучена у његову прастару одбачену пиџаму, лежи опружена по каучу, задубљена у неки часопис. И - ни макац:
- 'Ел си ти мали, да ти треба помоћ?! Ено ти тамо у фрижидеру па подгреј. Ваљда си толико интелигентан да знаш како се укључује шпорет. И немој више да ме смараш...
Шта је то - кучка?

Галоња се више не може осетити повређеним што га помињем као знанца слабог памћења. А и иначе све је мање сведока мојег битисања на планети. Надам се да не чезну за мојим друштвом тамо негде. Некако ми се још не иде у тај весели клуб бивших. Баш ми је суперишка овде где сам. И што време брже одмиче све више ми се свиђа. Никуд ми се не жури... 
Завичај
Безброј пута сам пројездио кроз родно село,
Са ергелом од деведесет коња,
И никад се зауставио,
А тог дана сам баш ожеднио,
Добродошлицу су ми пожелели дудови, 
Срдачно машући својим гранама,
А и стабљике кукуруза на благом поветарцу,
Одушевљено су шуштале сремски бећарац, 
Онај блесави, безобразни - кога вређа нек окрене леђа -
Ожеднео, а места за паркирање да бираш,
Кафеџија је бивши пекар, Галоња,
Нећу написати шта сам попио,
Не због судије за прекршаје,
То је застарело,
Али као пример за моје потомке, није,
Галоња ме не поздравља срдачно, као некад.
- Познајеш ли ти мене - питам.
- Не, зар би требало?
- Добро, а Марка Смукова, да ли знаш?
- Их, Марка бих препознао међу 'иљаду других...
 Ха, кад бих бар и ја могао да га препознам!

 Добринци, тамо неке...

Goran Moc U antickom svetu,postojale su skole u kojima su se deca skolovala,obucavala za zivot.Da li bi Aleksandar Veliki postao to sto jeste ako bi ga otac mazio i stitio od svih problema?Sumnjam.Vec obuka i najbolji ucitelji od rane mladosti,testovi,navikavanje na nedace...U danasnjem dobu postoji mogucnost za slicno.sveobuhvatno obrazovanje omladine ali,potrebno je prvo izvrsiti potpunu promenu drustvenih odnosa...Sto je,za sada nemoguce.Nazalost!Vidimo kakva nam je omladina u vecini slucajeva,bez kontrole,uzora,nedostatak vaspitanja,kulture,obrazovanja,jasnih zivotnih zelja...Sve se to moze preokrenuti ali...