Марко Смуков

- Према до­бром добар, а ни са ким зао. -

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Марко Смуков - Према до­бром добар, а ни са ким зао. -

ДОВОЉНО

Ел. пошта Штампа ПДФ

Зашто понављавам овај фотос? Нарцисоидан? Ма, не! Види се да је снимљен спонтано, без заузимања позе. То сам ја, осамдесетпетогодишњак. Ни стар, ни млад, ни леп ни ружан, ни срећан ни несрећан, ни вољен, ни невољен, нити кога волим, нити мрзим, нити коме сметам, нити ми ко смета, ни особито успешан, ни неуспешан, ни славан, ни сасвим непознат, ни равнодушан, ни преамбициозан, ни богат , ни сиромашан, нити коме завидим, нити мени завиде, све родитељске обавезе благовремено и вишеструко испуњавао и испунио, никад ником ништа дуговао нити дугујем, ником нисам стао на жуљ нити било кога ојадио, па сад ако ме и поред свега неко мрзи или ми на нечему завиди, нек му је просто, ја за то не знам, његов односно њен проблем, то може бити само зато што сам постојао.и још увек (гле чуда!) постојим. Па здрави ви мени и весели били! емотикон smile. Можда ипак, да успорите мало? И без нервирања...


 

ЛЕПА РЕЧ

Ел. пошта Штампа ПДФ

ЛЕПА РЕЧ
Све што лети мора и да слети,
Што зарони мора да изрони,
Љубав цвета где нема памети,
То не желе знати милиони,
Чему срећа, она значи крај,
Нећу срећу, нећу глупи рај,
Само смешак, лепу реч ми дај!

 

ДАЈ СМЕШАК

Ел. пошта Штампа ПДФ

 

ДАЈ СМЕШАК

Шта ће мени слава и богатство,
Фућкам на сва поштовања лажна,
Кора хлеба за мене је царство,
Сва су пића сем воде неважна,
Док ме греје јарког сунца зрак,
Богатство је само твој смешак.

Шта ће мени природне лепоте,
Топла мора, нежног песка плаже,
Крај твог шарма и твоје доброте,
Моје очи само тебе траже,
Моји снови сви о теби снују,
И твој смешак очи очекују.

Дај ми смешак, моје мисли просе,
Дај ми смешак, не шкртари тако,
Моје жеље ка теби ме носе,
Уз тебе је све сјајно и лако,
Недај да ме обавије мрак,
Нека светли твог осмеха зрак.

Шта ће мени уживања лажна,
Прецењени проводи у низу,
Фућкам на сва стремљења неважна,
Без роптања из кризе у кризу,
Не постоји пакао ни рај,
Само смешак, твој смешак ми дај.

Шта ће мени поповско паганство,
Кад Танатос закуца на врата,
И у своје позове ме царство,
Чамов сандук ил'сандук од злата,
Све је исто па хтео не хтео,
Претварам се у прах и пепео.

Дај смешак!


 

Последње ажурирано недеља, 12 јул 2015 19:50
 

POSESIVNOST

Ел. пошта Штампа ПДФ

 

Nedeljnik Newsweek iz pera svog saradnika, Dušana Cicvare koji, za razliku od salonskih novinara piše studiozno i tek pošto na terenu obavi neophodne konsultacije, objavio je SVINGERI IZ KOMŠILUKA, gde je dobar deo prostora ustupio analizi mog romana SVINGERI i zaključku da "...iz seksualnosti proističu brojne frustracije koje vremenom dovode do raznih zločina." Istina iz pomenutog romana i tako nešto bi se moglo zaključiti, ali zato sam i objaio roman STARAC I SUNCE koji se ob računava sa naopakim i opasnim, a široko rasprostranjenim, shvatanjem: "Bićeš mnoja il' ničija." Zato mislim da gospodin Cicvaara nije završio taj delikatni posao dok ne bi objavio i svoje viđewe teze u romanu STARAC I SUNCE, kao pandan iznetom zaključku povodom romana SVINGERI i neophodan prilog osvešćivanju onih koji misle i krvlju demonstriraju svoje pravo na posedovanje osobe koju vole, kako smo nažalost bili svedoci monstruoznih ubistava iz ljubomore i posesivnostgi na ovim prostorima. Ako nije neskromno mislim da moji romani doprinose relaksiranju tih muško-ženskih odnosa i prevazilažeju posesivnosti.

  • Марко Смуков "Старац и сунце"- дијалог са читаоцем 
    Марко Смуков
    - Ало, ало... слабо вас чујем, крчи овај мој бежични, ваљда батерија...

    - Ја вас одлично чујем. Реците.
    - Јесте ли ви, Марко Смуков, аутор романа "Старац и сунце"?
    - Да, ја сам тај. Ко сте ви?
    - Анионимус.Моје име ништа не би могло да вам значи, а мене, ако бих се представио, само би спутавало да вам отворено кажем оно што мислим. Дакле, како сте могли да напишете ону бесмислицу да човек ослобађа вољену жену заклетве на вечну верност, а да би јој омогућио да оде и живи са другим мушкарцем, којег је у међувремену заволела? И то све у име љубави!
    - Оне несебичне. Каква љубав и треба да буде.
    - Ма, то није могуће. Не догађа се. Знате шта бих јој ја учинио? Заврнуо бих јој шију. "'Оћеш другог, млађег и слађег - ево ти га на, метак у чело..." То је закон.
    - На који то закон мислите?
    - На мој закон. Кад је у питању моја жена ја прописујем и примењујем законе.
    - Значи, нисте гледали филм "Казабланка"са Хемфри Богартом у главној улози?
    - Гледао сам па шта? Ово овде је Балкан, човече. Овде се тако нешто не догађа.
    - Догодило се и то пре 500 година. Па и тада је побеђивала љубав. Сетите се "Страхињића Бана"...
    - Али тај наш предак се за своју љубљену на смрт борио против Турчина.
    -Турчин је био отмичар, а Стефан у мојем роману није.
    -Али шта је имао да гура нос тамо где не треба. Професор Мирковић је требао да га као тобож случајно, нехатно, упуца тамо у оном лову и мирна Бачка. Ето ја бих тако поступио и тако бих водио фабулу да сам то писао.
    - Иако то не би било ни лепо ни поштено?
    - Али било би типично.
    - Не знам баш. У сваком случају ја "као сведок", како су ме представљали књижевни критичари, описујем оно што се догодило, а да ли је типично или не, не брине ме. Приоритет ми је истинитост и занимљивост.
    - Само ти пиши, не могу то да ти забраним. Али моја жена неће ни омирисати тај твој роман "Старац и сунце". Има да је пребијем ко'мачку ако је нађем да то чита. Варјачу у шаке и што даље од прозора. Тако ја изражавам своју љубав, књижевниче.
    Фотографија корисника Марко Смуков

 

Последње ажурирано понедељак, 29 јун 2015 05:29
 

MARKIZ DE SAD

Ел. пошта Штампа ПДФ

Маркиз де Сад
Из Википедије, слободне енциклопедије
Маркиз де Сад
Portrait de Sade.jpg
Маркиз де Сад
Информације
Пуно име Донасје Алфонс Франсоа, Маркиз де Сад
Датум рођења 2. јун 1740.
Датум смрти 2. децембар 1814.
Дела
Потпис

Портрет Маркиза де Сада (1761)
Донасје Алфонс Франсоа (фр. Donatien Alphonse François), познатији као Маркиз де Сад (фр. Marquis de Sade), рођен 2. јуна 1740, а умро 2. децембра 1814. у код Париза, био је француски аристократа и књижевник. У своје време је био познат по сексуалним скандалима, а касније по описима специфичних сексуалних фантазија као и мрачним странама људске личности.

Маркиз де Сад је пореклом из врло старе провансалске племићке породице. Похађао је колеж „Луј ле гран“ у периоду од 1750. до 1754. године, а затим коњичку школу. Учествује у Седмогодишњем рату, а након рата излази из војске са чином коњичког капетана (1763). Склапа брак са богаташком ћерком, како би поправио породичне финансије. Препушта се раскалашном животу доконог племића, ангажује глумице и проститутке да учествују у његовим забавама, због чега је повремено бивао и затваран од стране власти. Године 1772. бежи у Италију са својом свастиком која му је била и љубавница.

На инсистирање своје таште затворен је у Венсенски затвор 1777, затим у Бастиљи и Шарантону, где је остао до 1790. За време револуције активно учествује у њеној секцији „де Пик“, али је 1793. поново бачен у тамницу под оптужбом да је „умерењак“. Ослобођен је у оквиру опште амнестије, али је 1801, након објављивања Жилијете, поново затворен. До смрти борави у затворима (Сент-Пелажи, Бисетр, Шарантон). Филозофску тежину његова дела добијају тек након тридесетих година 20. вијека.

Свиђа ми се · Коментар · Подели
Жак Первер, Radmila Orlic Ivkovic, Đejms Dim и 2 других кажу да им се ово свиђа.

 


Страна 1 од 136

RSS

Marko Smukov

Забележи и подели

AddThis Social Bookmark Button

Рекламни спот


Анкета

Да ли сте читали књиге Марка Смукова?
 

Случајан избор књиге

Ко је на сајту

Имамо 1 гост на мрежи